Анализа уписа имовине и заштита имовинских права Срба у Федерацији БиХ до краја 2021. године

Са намјером да појаснимо поступак хармонизације и уписа имовине у Федерацији БиХ, објављујемо серију текстова како би помогли заштиту имовинских права Срба у ФБиХ.

 

Сведоци смо да је велики број избеглих и расељених лица из БиХ дошао управо у Србију, посебно у Војводину деведесетих година, многи су ту и од раније, а ради се о стотинама хиљада људи.  Посебан проблем којим ћемо се бавити у овом пројекту је упис имовине у Босни и Херцеговини повратника, чланова њихових породица и свих других који полажу то право. Према проценама из Републике Српске, у Србији се налази око 400.000 људи, претежно избеглица или њихове родбине, који полажу право на имовину у Федерацији БиХ, а већи део њих живи управо у Војводини. Наиме, они се сусрећу са потенцијалним проблемом да уопште не упишу имовину на коју полажу право, те да им иста чак буде преписана на другог власника због кратких рокова и необавештености јер тамошњи органи јавне позиве углавном објављују у локалним јавним гласилима који овде нису доступни. Генерални циљ пројекта је  да благовременим информисањем помогнемо грађанима да остваре своја имовинска права, а познато је да  велики број људи који полажу та права живи управо у Војводини. Очекујемо да ће бројни грађани АП Војводине, претежно избегла лица, успети да остваре своја имовинска права захваљујући управо овом пројекту, односно његовом реализацијом уз помоћ Комесаријата за избеглице Републике Србије. Важан остварени циљ овог пројекта је и  што смо на једном месту добили преглед свих до сада објављених јавних позива у Федерацији БиХ заједно са свим потребним информацијама везаним за упис имовине и заштиту имовинских права Срба у Федерацији БиХ. Посебно је важно што смо направили комплетну анализу ових проблема која ће бити од користи Комесаријату, али и бројним повратницима, избеглицама и другим грађанима Србије који полажу право на имовину у ФБиХ.

Да би објаснили значај овог програма навешћемо шта је то УПИС ИМОВИНЕ У БиХ, разлике како се одвија у Републици Српској а како у Федерацији БиХ и пример како неки повратник или избеглица из ових крајева може остати без имовине. У целој Босни и Херцеговини је на снази пројекат сређивања (хармонизације) земљишних књига и формирања јединственог регистра или УПИС ИМОВИНЕ У БиХ. Свака општина расписује јавни позив за једну или више својих катастарских општина у коме позива грађане да сами пријаве своју имовину најчешће са роком од 60 дана или максимално годину дана. У Републици Српској се ови јавни позиви објављују у службеном гласнику и јавним гласилима и шаљу се лично на адресу власника. У Федерацији БиХ се ови позиви не шаљу лично него се само објављују у службеном гласнику и неким штампаним медијима који великом броју избеглих Срба (али и других) нису доступни, тако да и не могу бити информисани када је за њихову катастарску општину расписан јавни позив. У пракси то значи да постоји реална опасност да не сазнају за тај јавни позив и да пропусте прописане рокове да упишу своју имовину или имовину својих предака на коју полажу право. Истраживањем смо утврдили да иза великог броја власника непокретности није одржана оставинска расправа, па се велики број некретнина води на давно преминуле власнике. Такође постоји реална опасност да ту имовину пријави и упише неко други, па је онда поступак доказивања имовинских права и поврата имовине веома компликован и скуп, тако да многи одустају и остају без остварења својих имовинских права.

Пример (хипотетички):

Петар Петровић избегао са породицом из села Петковићи, општина Доњи Вакуф 1995. године у Нови Сад. Обзиром да је учествовао у рату у Војсци Републике Српске није никад долазио у завичај где данас готово и да нема Срба. Оставио комплетно породично имање са кућом, 5 хектара обрадиве земље и 5 хектара шуме. Општина Доњи Вакуф расписује јавни позив 2019. године за његову катастарску општину и Петар то наравно не зна и не пријави своју имовину. Истовремено Петров бивши комшија, који  данас живи у Доњем Вакуфу и зна за јавни позив и да Петар не долази, пријављује ту имовину на себе уз доказ да је ту имовину одржавао више од 20 година. Када Петар пожели да се врати, располаже својом имовином или да је поклони или прода наићи ће на то да је уписан други власник. Следи веома компликован и скуп процес и углавном људи одустају и остају без породичног имања.

Правећи анализу и пресеке стања, као и медијском кампањом желимо помоћи овој популацији да оствари своја имовинска права, а помоћи ћемо и институцијама које се баве проблемима потенцијалних повратника и њихове имовине.

Пошто смо направили преглед јавних позива по катастарским општинама који су до сада објављени, даље развијање програма ће се одвијати допуњавањем овог прегледа новим расписаним јавним позивима и новим чињеницама везаним за програм. Такође смо направили преглед јавних позива који су тренутно актуелни. У овој анализи смо објавили и пример једног јавног позива да би повратници и други заинтересовани могли да виде конкретно како изгледа тај позив, шта је све потребно и који су рокови. Дакле поред анализе стања, прегледа објављених јавних позива по катастарским општинама, прегледа броја и структура пријављених за правну помоћ у канцеларијама у Републици Српској (6 канцеларија) и других анализа и прегледа, потрудили смо се да објаснимо конкретне кораке у поступку уписа имовине као и све информације значајне за овај програм. Ту укључујемо све информације које су важне корисницима (повратницима и другим лицима) и институцијама које се баве овим проблемом.

Истражујући и прикупљајући информације приметили смо велики број пропуста у објављивању информација везаних за упис имовине, односно хармонизацију земљишних књига у Федерацији БиХ. На званичним сајтовима надлежних општинских судова је веома тешко пронаћи ове податке или уопште не постоје. Из ове анализе се може приметити да су на сајту Федералне геодетске управе за геодетске и имовинско правне  послове постављени јавни позиви касније него што су објављени у надлежном суду или у Службеном листу ФБиХ. Некада то објављивање касни и по месец или два, а поједини јавни позиви се уопште не налазе на овом сајту. Закључили смо да је једини сигуран начин праћења објављених јавних позива редовно читање Службеног гласника БиХ или Службеног листа ФБиХ. Ни то није једноставно пронаћи јер се ту објављују сва службена акта БиХ, односно ФБиХ, па су углавном преобимни и писани ситним словима. Намеће се закључак да већина заинтересованих грађана неће моћи самостално доћи до ових података, па је углавном неопходна помоћ институција или других организација које се баве овом проблематиком. Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ је једна од таквих организација, а видимо да су се укључиле и институције из Србије: Комесаријат за избеглице, Управа за дијаспору и Србе у региону и покрајински Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Треба нагласити да се вишеструко повећао број телефонских позива канцеларијама за правну помоћ од када су ове институције из Србије покренуле медијску кампању.

Посматрајући табеларни приказ по општинама који објављујемо, може се видети да у општинама са већински српским становништвом у Федерацији БиХ углавном још нису расписани јавни позиви за успоставу и замену земљишне књиге. То су Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац. Српска села ван ових општина су углавном остала пуста и ненасељена, па је процес легализације имовине српског становништва из ових села, али и из свих градова у ФБиХ прилично угрожен. За преглед већински српских катастарских општина би била потребна посебна анализа.

Из ове анализе се може видети да јавни позиви нису објављивани у континуитету, него су имали периодичних застоја, али и привремених прекида због застоја у финансирању  овог пројекта. У време годишњих одмора у јулу и августу се углавном не објављују јавни позиви, а најдужи прекиди су били од 24.01.2019. до 25.02.2020. године и од 11.11.2020. до 07.10.2021. године.

Када погледамо преглед по годинама, највише јавних позива је објављено у току 2018. године. Тада су у 37 општина објављени позиви за 102 катастарске општине. Најмање јавних позива је објављено 2019. године, само 5 општина за укупно 7 к. о.

Тренутно актуелни су јавни позиви у 14 општина за укупно 37 катастарских општина, за које приказујемо посебну табелу.

Треба истаћи да су канцеларије за правну помоћ које организује Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ обрадиле преко 4000 захтева и они су дали велики допринос решавању овог проблема.

Нашим истраживањем смо утврдили да је, поред правне помоћи, великом броју власника некретнина у ФБиХ потребна правовремена информација. Многи корисници би, ако би сазнали на време, сами пријавили своју имовину. Сматрамо да је можда потребно правити базу података свих власника или оних који полажу право, а онда их директно благовремено обавештавати о расписаном јавном позиву за њихову К.О. како би успешно, правовремено и бесплатно уписали своје некретнине. Ово би изискивало укључивање већег броја људи и организација и рад на терену.

 

НАПОМЕНЕ ЗА КОРИШТЕЊЕ САЈТА Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове:

  • Нису исти подаци на сајту Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове на српском, као на хрватском или босанском језику.

Нпр. у мјесецу децембру 2015. године објављен је јавни позив Општинског суда Широки Бријег за успоставу и замјену земљишних књига за катастарске општине у општини Посушје на страницама које су на босанском и хрватском језику, а та вијест се не налази на страници на српском језику. Такође, ових података нема ни у периодично објављеним прегледима или су дјелимични.

  • Периодични прегледи нису објављивани редовно, а последњи објављени преглед на сајту Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове је од 21. маја 2019. године.

Славиша Рујевић, председник

Удружење грађана „Српски крајеви“

VestiИз регионаИз српскеИзбеглички кутакСрпски крајеви

Права Срба у ФБиХУпис имовине у ФБиХ

Коментари су затворени.