Како Херцеговци који су досељени у Војводину чувају своје културно наслеђе најбоље показује њихово ХЕРЦЕГОВАЧКО СИЈЕЛО које су организовали 31. пут у Новом Саду.
Већ традиционално, у сали ресторана ,,Рибарац“, у навечерје Светог Василија Великог, окупило се преко 500 Херцеговаца и пријатеља да заједнички, уз исконске вриједности, дочекају и честитају једни другима Српско Ново љето Господње.
Велики је успјех за једну регију, на једном мјесту-у исти мах, видјети одраз стварности у раму предака. Све је ту вече одисало на братственост, дјетињство и носталгију. Лепеза сјећања је ишла пут превоја Чемерно до горобиља, преко камена љутаца, платана, катуна, мириса тамјана са светосавских олтара и сјећања на јунаке-грудобране што и сад својим подвизима чувају небо изнад југоисточног дијела завјетне Српске.
Свакако је од светосавске унучади и очекивати озбиљност у организацији и отменост у цјелокупном утиску. Примјетно је да су братска срца присно сложена у организацију под именом ,,Удружење Херцеговаца и њихових потомака у Војводини“ и да једно за друго одговарајуће куцају. На свим завичајним вечерима организатори и домаћини показују најбоље лице свог поријекла и локалитета, а овдје је још и захтјевније и израженије, због повода – Дочека националне Нове године а и крсног имена удружења, Светог Василија Великог.
Кад се све узме у обзир висок ниво догађаја је загарантован. Скуп је почео славским обредом – молитвом и ломљењем колача. Уз пар моћних реченица надлежног пароха о. Предрага, Гламочака поријеклом (прим, аут), чије су ријече ишле у правцу уздизања и духовног подстицања свих присутних. За централним столом су сједили предсједници херцеговачких општина, градоначелник Требиња, градоначелник Новог Сада и директор Представништва Српске у Србији.
Сабрање је отворио донедавни директор ВМЦ у Петроварадину Братољуб Бато Бркљача, својим духовитим досјеткама, у име удружења обратио се предсједник – смјерни Божидар Миловић, стање у завичају и поздрав из претковине пренио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, док је шеф Представништва српске у Србији, Млађен Цицовић, за говорницом истакао заједништво између Српске и Србије, које је на највишем нивоу а и најпотребније. Колоритом ношњи и уиграних корака задивио је присутне КУД ,,Благоје Паровић“, као и пјевачке секције уз младе гусларе. Посебна тачка која уздиже визуелност вечери је ,,коло на коло“ дукат у круни аутентичног брђанског кола оро.
Централно поглавље програма је припало прослављеном глумцу Петру Божовићу. Који је у три поручне родољубиве бесједе дао печат догађају. Истанчану нит вокалног израза придарила је, вишекратно – својим умјећем, предивна и пријемчива, Сара Хамовић. Програм је затворила ауторским стиховима српска пјесникиња Ранка Срдић Милић. Кроз вече су нас водили, користећи колоплете херцеговачких ганги, јавна медијска лица Мирела Митрић и Лазо Бакмаз.
Додијељене су стипендије најистакнутијим херцеговачким студентима на Новосадском универзитету – високошколцима са највећим просјеком, од стране Удружења и једне адвокатске канцеларије у Н.Саду, претпостављам завичајног предзнака.
На столу је било разног пића и ића брендираног, али побједу су однијеле приганице и тврди сир из мјешине. И уз царски ферман вриједни прислужити и образ освјетљати. Било је и пршуте а и редовних угоститељских специјалитета. Све у свему нико није остао неугошћен и запостављен.
Организатори су употпунили вече и са издашном томболом, са већим бројем награда у којима се истицало дародавство пар пршута и егзотични пансионски викенди у завичају.
Што се тиче структуре људи, било је Срба са свих страна, што је неопходно и пожељно јер су људи данашњице орођени и везани разноразним начинима и афинитетима. Било је присутно Крајишника, Срба Црногораца а Бога ми и домицилног живља. Свих звања и занимања.
Евидентно је да добро функционишу подружнице по колонистичким мјестима гдје су први Херцеговци упознали чари равнице, па су угођај дијелили и представници Клека, Сечња, Сутјеске, Мишићева, Гајдобре, Алексе Шантића… А било је и појачања из завичаја, појединаца којима километри не значе напор кад је у питању прослављање поријекла.
И да, незаобилазно је при уласку у објекат ресторана неуочити заставу – српску тробојку, повећих димензија, са оцилима и натписом ,,Српска Херцеговина“ која је је пријемница и предворје садржаја, осјећања и топлине пожртвованих домаћина.
Све у свему браћо Херцеговци, нека вам је на здравље и на спасење самооличење у овим временима вреве, нихилизма, обезвријеђења и беспућа.
На многа и блага љета састајали се и познавали!
Р. С. М.
Пројекат „Културно наслеђе у колонистичким насељима у Војводини“ је подржало Министарство информисања и телекомуникација.
