Досељавањем после Другог светског рата, сада већ добро познатом колонизацијом 1945. године долази до стварања Банатског Великог Села. Тадашње власти су ово досељавање називали и аграрном реформом, али се термин колонизација и колонисти одомаћио и опстао у народу.
Пре доласка колониста на том месту су постојала три села, свима знана по називима данашњих реона (Шарловин, Хуберт и Солтур). Долази до спајања сва три реона и село добија 1945. године назив Велико Село, а 1947. Банатско Велико Село.
На северу Србије у Банату, уз саму границу са Румунијом, насељено пре колонизације са Французима и Немцима који су се након Другог светског рата одселили, изузев пар немачких породица које су остале и живеле до краја живота са мештанима.
Доласком са простора Босанске Крајине и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара, село добија своју бројчаност и самим тим почиње ширење и изградња која траје и данас.
Пуно је анегдота и прича из тог времена. Од самог навикавања и доласка из брдских и планинских предела у војвођанске равничарске, па до самог живота без основних елементарних ствари које данас има свака кућа.
Рад и воља у то доба је оно што је чинило да се село развија и расте. Готово свака кућа је имала по минимум двоје, троје дјеце, а живјело се од основних ствари за прехрану. Хлеб, млеко, земља што роди и рад што одгоји и прехрани. За многе данашње генерације, нешто што је сад незамисливо…
После неких 30 година од доба колонизације, све се некако брзо ширило и развијало не само у селу, него у целој бившој СФРЈ. Ницале су фабрике, многи људи су радили, а самим тим се и село градило.
Добили су Великоселци прву, а после и другу нову школу, земљорадничку задругу, забавиште, амбуланту, пошту, продавнице, библиотеку, биоскоп и још много тога.
Све се орило од песме и игре. Посебан вид дружења и окупљања мештана, свакако су били КУД „Марија Бурсаћ“, ФК „Козара“ и Ловачко удружење „Велебит“. Скоро да не постоји ни један мештанин ко се није нашао у једном од ова три облика деловања и удруживања.
Ту су и незаборавна удружења жена, куглашки клуб, извиђачи, омладински покрет, удружење пензионера, рок и фолк бендови и групе итд.
У свим тим сферама постојао је неко ко је остављао траг у том времену, тако и дан данас се могу чути приче о најбољим фудбалерима, најлепшим гласовима културно-уметничког друштва, најбољем борцу из рата и највећем хероју, највећем кафанском боему или најстрожем директору или наставнику из школе. Неизбрисив траг једног времена који ће се памтити и највише причама преносити са колена на колено.
Врхунац процвата село добија највише осамдесетих година. Поред већ изграђеног мотела, фудбалског стадиона, задруге, фарме, силоса, Великоселци граде и прелепи базен у времену када многи градови у бившој СФРЈ га нису имали. Нешто што им је и дан данас свакако највредније и једно од светлих тачака у селу, као и рибњак Лагуна који је настао у задњих двадесетак година.
Све је било у пуном развоју до почетка 90-их година, али ратови и распад државе су учинили своје. Опет масован долазак нашег народа из крајева одакле су долазили и њихови преци, али овај пут не колонизацијом, него прогоном са свог огњишта са простора Босанске Крајине.Готово да ниједна кућа није имала неког свог, а да није осетио те страхоте и страдања.Само ко је морао да оде са свог огњишта овај пут није добио назив колониста, него избеглица.
Поред удружења жена о којима смо већ писали, неговање културног наслеђа предака је најизражајније кроз активности КУД-а „Марија Бурсаћ“ и удружења „Крајишки вишебој“ који сваке године окупља велики број учесника и публике. Ту можемо видети оригиналне народне ношње крајишких предака, древне спортске дисциплине, али и песму и игру из Босанске Крајине коју вредни потомци колониста нису заборавили. Момци из овог удружења су обновили и Завичајну кућу у којој се могу видети и неки оригинални предмети које су колонисти донели у Војводину.
Иако је већ трећа или чак четврта генерација ових људи рођена у Војводини, сваки од Великоселаца ће вам рећи да је Крајишник, тако се осећају и тако и својој деци преносе традицију и културно наслеђе предака.
