– Данас је празник Свети Јован Милостиви. Овај светитељ рођен је на Кипру у кнежевској породици и од детињства је васпитаван као хришћанин. Имао је породицу, али су му рано умрли и жена и деца и он је остао сам. Чувен због милосрђа и благочестивости, Јован је изабран за патријарха александријског у време цара Ираклија и управљао је Црквом десет година као истински пастир, чувајући је од незнабожаца и јеретика. Био је узор кроткости, милосрђа и човекољубља и говорио је: „Ако желиш благородства, не тражи га у крви него у добродетељи, јер је то право благородство.“ Милосрђе и доброта биле су главне одлике његове личности, па је мислио да Бог не може послушати њега ако он не послуша и не помогне убогима и невољнима. Када су Персијанци кренули на Мисир, патријарх је отпловио на Кипар, али се успут разболео и у свом родном месту на Кипру преминуо 620. године. Његове мошти пренесене су најпре у Цариград, потом у Будимпешту и најзад у Пресбург.
1826.- Рођен је српски писац Јован Ђорђевић, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и један од оснивача Народног позоришта у Београду, професор историје на Великој школи у Београду. Кратко је био и министар просвете. Објавио је „Општу историју“ и више превода, нарочито за позориште. Написао је алегорију „Маркова сабља“, из које је песма „Боже правде“, за коју је музику компоновао Даворин Јенко, постала српска химна.
1877.- Избила је Тополска буна кад су Лепенички и Јасенички батаљон одбили да положе заклетву и пођу на границу уочи другог српско-турског рата. Побуњеници су с водником Милованом Жижићем на челу кренули у Тополу да би свргли династију Обреновић и довели на власт принца Петра Карађорђевића. Кнез Милан Обреновић послао је војску која је брзо угушила буну, при чему је 70 учесника оптужено за велеиздају, а 23 осуђено на смрт.
1914.- Умро је српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне „Боже правде“, члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 „комада с певањем“. Дела: оперета „Врачара“, увертире „Косово“, „Српкиња“, „Александар“, „Ђидо“, „Милан“, фантазија „Прво Доба Србије“, музика за комаде „Благо цара Радована“, „Добрила и Миленко“, „Душан Силни“, „Милош Обреновић“, „Сеоба Србаља“, „Прибисав и Божана“, „За веру и слободу“, „Младост Доситејева“, „Маркова сабља“, „Прослављање кнеза Михајла“, „Кнез Доброслав“, „Избирачица“, „Крвни мир“, „Мерима“, „Дивљи ловац“, „Љубавно писмо“, „Четири милиона рубаља“, „Честитам“, „Потера“, „Саћурица и шубара“, „Вук Бранковић“, око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.
1915.- Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније у којој је писало: „Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили.“ Приликом повлачења српских војника праћених избеглицама, повлачењу јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.
1918.- Одлуком Велике Народне Скупштине Војводине од 25. новембра 1918. године Банат, Бачка и Барања присаједињени су тадашњој Краљевини Србији, а дан раније исту одлуку донела је и скупштина Срема са седиштем у Руми.
Одлуку о прикључењу Краљевини Србији, као јединственој држави прочитао је један од лидера Срба некадашње Аустроугарске, политичар и новинар Јаша Томић, који је тада рекао да се Војводина прикључује Краљевини Србији „која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу“.
Седници скупштине на којој је проглашено присаједињење присуствовало је 757 посланика 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар.
Покрајинска влада честитала грађанима Војводине 102. годишњицу присаједињења
Покрајинска влада честитала је свим грађанима Аутономне покрајине Војводине 25. новембар – датум од покрајинског значаја и дан на који је, пре 102 године, Велика народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
„Одлука о присаједињењу коју је 25. новембра 1918. године једногласно донело 757 посланика Велике народне скупштине, најважнији је догађај у историји Војводине и један од најзначајнијих догађаја за Србију у целини. Тог дана остварени су вековни снови српског, али не само српског народа о слободи и уједињењу и дефинитивно промењен ток историје“,наводи се у саопштењу.
„Управо због тога је Скупштина АП Војводине, на иницијативу Покрајинске владе, 2018. године донела одлуку да се 25. новембар обележава као датум од покрајинског значаја и установила низ покрајинских признања, укључујући и оно највише – Награду „Михајло Пупин“.
„Током више од сто година у слободи Војводина је, као интегрални део Републике Србије, сачувала и изградила важне институције и у свим областима друштвеног живота створила услове за пуну равноправност и просперитет свих оних који у њој живе,каже се у саопштењу покрајинске владе и додаје „Стога, на овај дан још једном одајемо почаст великанима попут Светозара Милетића и Јаше Томића, који су својом снагом, храброшћу и истрајном борбом створили услове за доношење одлуке о присаједињењу. Истовремено, памтимо и обележавамо и славне победе српске војске у Првом светском рату, које су омогућиле долазак слободе и на ове просторе“.
Због епидемије Ковида 19 традиционална свечана академија посвећена присаједињењу Војводине Краљевини Србији неће бити одржана, а Награда „Михајло Пупин“ и остала покрајинска признања биће уручена накнадно.
Нема коментара