Већ 22 године многе српске мајке буде се у зноју, тражећи руком сина којег више нема. Исто толико, српске сестре дозивају браћу, а браћа сестре, баке унучад и унучад баке. Одговора нема. Не чује се ништа, сем пусте тишине, баш оне коју пре 22 године тако подмукло прекину звук непријатељске металне птице.
Надвила се та птица над српске оџаке, њиве и реке, надвила се и дозива јато. Само што ова птица не оставља за собом и под собом љутите пролазнике што, журећи да пресвуку изненада испрљану кошуљу, несрећан случај називају срећом изазваном птичјим актом.
Ове птице биле су нешто опасније. За собом су остављале само пустош и смрт. У птицама седе људи (бар их тако зову), гледају на Ролекс, а тамо пише: 24. март, 1999. година; време: идеално за агресију над једним малим и недужним балканским племеном, које се дрзнуло у овом мрачном свету да задржи своју свећу. И не само да је задржи, већ и да је не да.
Знало је то племе ономад, а зна и данас, да без те свеће нема куд. У мраку, без ње, ходити не може. Пашће, сломиће се, изгинуће, нестаће.
Не даде свећу, али зато доби светло. Мрачни свет осветлио сунчану Србију. Бомбама и гранатама, запаљеним школама и црквама, изгорелим фабрикама и кућама. Светло им нисмо тражили, а они нам дали.
Не бисмо се ми ни љутили за то. Направићемо нове школе, куће, фабрике, па и цркве. Али што ће им животи наше деце? Што ће им наше мајке, очеви, браћа и сестре?
Они им нису требали, али они им нису дали најсветије.
Е зато је завојевач дрско кидисао на њихове животе, тражећи свој плен. Најсавременија техника им је показивала сваки сокак, сваку шупу, сваку зграду, али, ето, нису видели људе. Нису видели ни децу. Нису их видели, па су их случајно погађали. Успутна штета.
Не смемо допустити да се само једном годишње, на данашњи дан, сећамо ове страшне агресије. Она је трајала много дуже.
Нема предаје. Живела Србија.
Извор: Facebook: Ћирилизација
Данас су 22 године од НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, у којој је током непрекидних 78 дана ваздушних напада, према подацима који званично нису усаглашени, погинуло између 1.500 и 3.500 људи, а повређено више од 12.000 људи.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.
Према истом извору теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од којих 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало.
За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
Током интервенције тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.
Поводом годишњице НАТО агресије председник Александар Вучић поручио је јуче у Лајковцу да је обавеза Србије да опрости, али и да никада не заборави.
Зато ћемо, казао је, гајити културу сећања, нећемо се стидети жртава, већ поносити оним што је Србија чинила да сачува своју слободу, своја огњишта и земљу.
Због пандемије корона вируса прошле године није било централног обележавања почетка НАТО агресије, а данас ће у Комбак дворани бити одржан пригодни програм.
„Сећаћемо се наше погинуле деце, цивила, војника, али и полицајаца који су били криви само зато што су чували земљу и бранили њене границе”, поручио је председник пренсои Танјуг.
У Србији је централно обележавање овог датума почело 2015. године, а почетак НАТО агресије до тада је називан „бомбардовањем”, док су се цвеће и венци полагали у организацији локалних власти на спомен обележјима погинулих широм земље.
Србију је тог 24. марта напала коалиција 19 најмоћнијих земаља света у намери да јој отме Косово и Метохија, али тај циљ до данас није остварен.
Агресија НАТО на Србију је изведена под називом „милосрдни анђео”, а непосредна повод за то је био наводни масакр цивила у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.
НАТО агресија је окончана 9. јуна 1999. потписивањем Кумановског споразума, који је предвиђао да ће се југословенске снаге безбедности повући са Косова, а да ће бити успостављен УНМИК, цивилна мисија Уједињених нација.
НАТО је Србију напао без одобрења СБ УН.
Извор: Политика
