Много пута смо у својим занимањима или хобијима осјетили потребу за регионалном припадношћу. Лакше се ослонити на људе са којима се живи од првих корака. Све то нађемо у појединцу, куму, другу, пријатељу… али то је недовољно за веће домете, које живот намеће.
Да би остали ,,свој на своме’’ без политичког искушења или ислужења, а да би опет осјетили сласт капи битности, преостало нам је само укрупњавање удружења тј. оснивање Савеза наших завичајних и других удружења. Свако удруживање може само да користи, јер колективни дух даје моћнији резултат. Године искушења, које савремеништво прате од кад сви знамо за себе, само су већи камен спотицања за поменуто.
Зрели смо људи, са вишедеценијским тумарањем по шареном свијету, прихваћени од стране средине у којој живимо али с недовољним афирмисањем завичајних потенцијала које у себи носимо и који су нам постали императив времена у служби пуног изражаја.
У трци са савременим технологијама и борби за опстанак на узбурканој планети, одрођавамо се, отргнути од родних завичаја, што у нама убија исконску креацију и смисао за дијељењем невоље и успјеха. Враћање ,,самом себи’’ и завичају намеће се као потреба одрживости у нормалности. Јер, са непомућеног извора вода је најздравија и једино истински вида ране.
Представници двадесетак завичајних и других удружења су, једни од ријетких, на достојан начин обиљежили Крсну славу и Дан Републике Српске у просторијама Инфо центра „Српски крајеви“ у Новом Саду, које би требало да буду и сједиште Савеза завичајних удружења
Завичајна удружења, уз вјеру у Бога, су још једино уточиште за смисао. Не тргује се завичајном емоцијом, већ узвишенији духови кроз живот траже модус за очување тог чедног трептаја. Уистину, поред Цркве и војске, завичајна удружења су засигурно институција којој изварани српски (крајишки) народ највише вјерује. Ако ми, који још у очима носимо сузе прогонства 95. не уведемо млађе који само с разгледница, географских карата или из усмене историје знају гдје је српски етнички простор, шанса оде у неповрат. Већ сада дјеца рођена послије прогонства туђе пјесме пјевају, туђе писмо пишу и туђице усвајају – потискујући лијепе српске ријечи.
Поодавно је црвени аларм на снази, у памет се браћо и сестре, ми смо једни најпречи другима. Разлоге није потребно објашњавати, објаснила их заједничка паћеничка судбина, и, не рађа се човјек случајно у датом мјесту и региону. Из свега произилази да је Божји промисао послао нас једне другима, да се искупимо у име отетих завичаја, далеко од стаза дјетињства.
То не значи да свако удружење себе мора препознати у овој причи. Ништа што је на присилу није дало здрав плод. Ко се нађе кроз програмске циљеве и разлоге за удруживање је добродашао. Желимо да дијелимо судбину, мукотрпност и задовољство.
До сада, у заједничким акцијама, и сарадњи сваке врсте, исказало је добро вољу преко двадесет организација са чланством које представља један солидан градић наших завичајних простора, што сматраамо за довољно за институционализовање и респект сваке врсте.
На манифестацији Дани Републике Српске у СНП у Новом Саду, наша завичајна удружења су достојанствено дочекали и испратили највише представнике Републике Српске, Републике Србије и Српске Православне Цркве
Бавићемо се, у својој програмској оријентацији, искључиво културом, традицијом, обичајима, хуманитарним радом, узајамношћу и подизањем стандарда наших етика на простору живљења као и подстицањем живота у завичају.
Дакле, људско, вјерско, национално и завичајно изнад нас самих и Савеза. Стоп класичном политичком припадању, али потребно и пожељно умјешно управљање Савезом у служби интереса чланова.
Свима, и који буду дио моћног стабла, по имену, Савез завичајних удружења, као и нашима поред нас, желимо добро здравље и лијепу срећу у будућности.
Платформа је већ утемељена кроз двогодишњи неформални рад Координације, у име поменутог броја удружења, сад позивамо све који су из нашег окриља а препознају се у тимском раду, новооснована удружења, појединце и институције са српског сјевера да дијелимо судбину, успјехе и исписујемо успјешне странце у схватању завичајне припадности.
Ко не зна своје поријекло, закаснио је да пророкује било шта у животу!
Многобројни чланови завичајних удружења су напунили салу СНП-а, а потом и приказали дио своје традиције
Нема коментара