У Суботици је 7. фебруара 2026. године, у оквиру обележавања Дана Завичајног удружења „Херцеговина“, одржано 13. Херцеговачко вече – традиционална манифестација која већ више од једне деценије окупља Херцеговце, њихове потомке, пријатеље и поштоваоце херцеговачке културе и традиције.
Свечаност је одржана у сали Техничке школе „Иван Сарић“, а окупила је више од 800 гостију. На једном месту сусрели су се људи пореклом из различитих крајева Херцеговине, њихови потомци рођени далеко од завичаја, представници локалних самоуправа, свештенство, културни посленици, уметници, студенти и бројни пријатељи ове крајишке и завичајне заједнице.
Манифестацију је организовало Завичајно удружење „Херцеговина“ из Суботице, које годинама настоји да кроз оваква окупљања сачува успомену на завичај, његове обичаје, језик, песму, игру, духовност и традиционалне вредности. Херцеговачко вече тако није само културно-забавни програм, већ и својеврсни годишњи сабор једне заједнице која је свој животни пут наставила у Војводини, али није прекинула везу са простором из којег потиче.
Посебност Херцеговачке вечери огледа се у атмосфери која спаја свечаност, породично окупљање, духовност и народно весеље. Гости се дочекују старим херцеговачким обичајем и братском добродошлицом, док читав програм протиче у знаку настојања да се културно наслеђе предака пренесе на млађе генерације.
Управо зато ова манифестација има шири значај од једне вечери посвећене песми и дружењу. Она представља простор на којем се обнављају родбинске и пријатељске везе, сусрећу људи који су пореклом из истих или суседних херцеговачких места и чувају се успомене на завичај.
Херцеговачки дух у Суботици тако се годинама препознаје кроз песму, гусле, здравице, традиционалну трпезу, разговоре о старом крају и, пре свега, кроз осећај припадности заједници. О том значају сведочи и чињеница да је Завичајно удружење „Херцеговина“ од свог оснивања посвећено очувању обичаја и традиције, али и хуманитарном деловању. Удружење је основано 26. јануара 2014. године у Бачком Душанову, док је Дан удружења 15. фебруар, а крсна слава Мала Госпојина.
Почетак свечаности протекао је у знаку духовности и молитвеног благослова свештенства Епархије захумско-херцеговачке и приморске, те братства манастира Грабовац. Њихово присуство додатно је нагласило једну од темељних одлика херцеговачког идентитета – нераскидиву везу са православном духовношћу, вером и традицијом.
Присутнима се обратио председник Завичајног удружења „Херцеговина“ Александар Леро, који је поздравио госте и указао на значај очувања заједништва, традиције и везе са завичајем. Затим се обратио и начелник Општине Берковићи Бојан Самарџић, као представник једне од херцеговачких локалних заједница, чиме је додатно потврђена веза суботичких Херцеговаца са матичним крајем. У име Града Суботице и градоначелника Стевана Бакића, присутнима је добродошлицу упутио помоћник градоначелника Срђан Самарџић. Он је гостима из Републике Српске и Републике Србије пожелео добродошлицу у Суботицу и изразио жељу да се овакви сусрети још дуго одржавају у здрављу, весељу и саборности.
Присуство представника херцеговачких општина и локалне самоуправе Суботице показало је да завичајне манифестације могу представљати важну спону између средине у којој људи данас живе и крајева из којих су потекле њихове породице.
Један од најзначајнијих сегмената овогодишњег Херцеговачког веча било је уручење признања. Завичајно удружење „Херцеговина“ доделило је градоначелнику Суботице Стевану Бакићу плакету у знак захвалности за вишегодишњу подршку раду удружења и активан допринос очувању и неговању традиције. Ово признање има посебну тежину јер показује значај сарадње завичајних организација и локалне самоуправе. Завичајна удружења не могу сама да сачувају све оно што чини један културни идентитет, па је подршка институција од великог значаја за њихов континуирани рад.
Најемотивнији тренутак вечери било је уручење повеље Јелени Кљакић из Невесиња, мајци шест синова. Признање јој је додељено за изузетну родитељску посвећеност, одговорност и немерљив допринос породици, а уз повељу је обезбеђена и новчана донација за њену децу. Овим гестом организатори су послали јасну поруку да очување традиције није само чување песме, обичаја и сећања, већ и подршка породичним вредностима, родитељству и одговорности према будућим генерацијама.
Посебна пажња посвећена је и младима. Најбољи студенти Економског и Грађевинског факултета у Суботици, који воде порекло из Херцеговине, награђени су вредним признањима. На тај начин Завичајно удружење „Херцеговина“ показује да традиција није окренута само прошлости. Напротив, она треба да буде подстицај младима да се образују, напредују и истовремено чувају свест о свом пореклу.
Херцеговачко вече не би било потпуно без гусала, народне песме и игре. Током свечаности смењивали су се музички и сценски садржаји, а присутни су имали прилику да уживају у наступима више културно-уметничких друштава и извођача. Посебну пажњу публике привукао је наступ глумца Небојше Кундачине, који је својим наступом обогатио програм и допринео да вече добије и снажну сценску и уметничку димензију. Публика је уживала и у наступима естрадних уметника Миломира Миљанића и Дејана Матића, чији су наступи додатно подигли атмосферу и допринели томе да се свечаност настави у духу песме и дружења.
Програм је, иначе, био конципиран тако да обједини поезију, традиционалну музику, гусле и наступе културно-уметничких друштава. У најави манифестације били су истакнути песник Божо Кијац, народни гуслар Ђорђе Павловић, КУД „Младост“, Мешовита певачка група „Сечањ“ и певач Миломир Миљанић, уз посебно најављен наступ Дејана Матића са Тијаном Миленковић и бендом. Тако је публика добила програм који је повезао различите генерације – од традиционалних облика народне културе до савремене естрадне сцене.
Посебна вредност оваквих окупљања огледа се у чињеници да Херцеговци у Суботици своју завичајну припадност не доживљавају као препреку интеграцији у средину у којој живе. Напротив, управо кроз своју културу они доприносе разноликости Суботице.
Херцеговачко вече зато није затворено окупљање једне групе људи. На њему се окупљају и они који нису пореклом из Херцеговине, али поштују њену традицију, културу и људе. То је један од разлога због којих је ова манифестација током година израсла у препознатљив догађај културног и друштвеног живота Суботице.
Историја Завичајног удружења „Херцеговина“ показује да је такав приступ присутан од самог почетка. Још приликом ранијих годишњица истицано је да удружење, поред очувања обичаја и традиције, реализује и бројне хуманитарне активности, како у Суботици и другим деловима Србије, тако и у самој Херцеговини.
Тринаесто Херцеговачко вече показало је да завичај није само географски простор који је човек напустио. Завичај су људи, породице, имена, презимена, гробови предака, цркве, песме, приче, обичаји и успомене које се преносе са једне генерације на другу. Зато је очување традиције посебно важно за младе који су рођени далеко од Херцеговине. За њих оваква окупљања представљају прилику да упознају крај из којег потичу њихови родитељи и преци, да чују старе песме и приче, упознају људе истог порекла и схвате да завичај може да се чува и онда када се живи стотинама километара далеко од њега.
У томе се и огледа највећа вредност Херцеговачке вечери – она не покушава да заустави време, већ да из прошлости узме оно што вреди сачувати и пренесе га у будућност. Било је то вече у којем су се сусрели прошлост и садашњост, стари завичај и нови дом, традиција и савремени живот, песма и реч, духовност и весеље. И управо зато Херцеговачко вече остаје више од једне манифестације. Оно је место сусрета, памћења и припадности – простор у којем се, бар на једно вече, Херцеговина пресели у Суботицу.
После тринаест година, порука остаје иста: завичај се може напустити, али се завичај не мора заборавити.
Фото: Subotica.com
