Завичајни дух, сећање на родни крај и снажне везе које повезују Врбљанце, ма где живели, још једном су потврђени на 22. годишњој Скупштини Удружења Врбљанаца и традиционалном завичајном окупљању које је након Скупштине одржано у Темерину.
Овогодишњи сусрет имао је посебну тежину јер је, поред редовног разматрања рада и активности Удружења, био прилика да се на једном месту окупе чланови месних одбора из Темерина, Београда, Суботице, Врбљана, Клисе, Гакова и Црвенке, као и бројни гости, пријатељи Удружења и представници Српске православне цркве.
Свечаности је присуствовао и председник Општине Темерин Младен Зец, који је указао на значај рада Врбљанаца и њихов допринос очувању српске културе, традиције и обичаја.
Окупљање је још једном показало да завичај није само место из којег су људи потекли, већ простор памћења, породичних веза, духовности, обичаја и идентитета који се чува без обзира на то где се данас живи.
Редовна, 22. по реду Годишња скупштина Удружења Врбљанаца одржана је 29. маја 2026. године у Месној заједници Старо Ђурђево, у присуству радног председништва и чланова Удружења. Скупштина је представљала прилику да се анализира рад у периоду од маја 2025. до маја 2026. године, представе реализоване активности, размотри финансијско пословање и утврде смернице будућег рада.
О раду Удружења и Управног одбора у протеклом периоду говорио је председник Управног одбора Павле Караћ. Он је истакао да је током претходне године одржано више седница Управног одбора, као и да су реализоване све законом прописане активности неопходне за несметан рад Удружења.
Посебно је истакнуто учешће Врбљанаца у манифестацијама и активностима које повезују завичајна удружења и Србе са обе стране Дрине. Удружење је значајно учествовало у програму „Дани Републике Српске у Србији“, присуствовало обележавању славе Републике Српске у Новом Саду, а представници Удружења наставили су редовно учешће у активностима Савеза крајишких удружења. Настављени су и контакти са сродним и пријатељским удружењима, као и размена посета, што представља важан сегмент рада Удружења Врбљанаца.
Било је речи и о учешћу на седмом Сајму завичаја, одржаном у фебруару 2026. године у Новом Саду. Захваљујући ангажовању чланова, штанд Удружења Врбљанаца био је међу најпосећенијима, што је још једном потврдило интересовање за културу и традицију Врбљана и њиховог краја.
Посебна вредност Удружења огледа се у чињеници да се његове активности не завршавају на дружењима, манифестацијама и очувању обичаја. И у протеклом периоду Врбљанци су наставили са хуманитарним активностима. Издвојена су средства за куповину новогодишњих пакетића за децу у Врбљанима, а чланови Удружења учествовали су и у више хуманитарних акција које су наишле на добар одзив чланства. Значајна је и одлука о стипендирању ученице првог разреда средње школе у Рибнику, чиме је показана брига за младе и образовање. Такве активности показују да завичајна организација своју улогу не види само у очувању сећања на оно што је било, већ и у стварању бољих услова за оне који данас живе у завичају.
Удружење Врбљанаца има развијену сарадњу са Општином Темерин, али и са Општином Рибник, на чијој територији се налазе Врбљани. У претходном периоду вођени су протоколарни разговори и размењена писма са начелником Општине Рибник и председником Општине Темерин у вези са активностима и организацијом Госпојинских дана у Врбљанима. Ове везе имају посебну вредност јер показују како завичајно удружење може бити мост између средине у којој његови чланови данас живе и простора из којег су потекли.
Сарадња је развијена и са Културно-уметничким друштвом „Вук Караџић“ из Темерина, са којим је потписан Протокол о сарадњи. Такав вид сарадње омогућава да се завичајна традиција представља кроз културно-уметничке програме и да се у њено очување укључе и млађе генерације.
Председник Удружења Врбљанаца Душан Ђурђевић похвалио је активности које су реализоване током протеклог периода, посебно хуманитарне акције и учешће на Сајму завичаја. Његов став да чланство треба да настави са ангажовањем истим интензитетом представља важну поруку за будућност Удружења. Удружење Врбљанаца већ годинама настоји да окупи људе пореклом из овог краја, без обзира на то где данас живе. Управо је та ширина једна од његових највећих вредности.
Након завршетка Скупштине, дружење је настављено у свечаној сали „СКД“ у Темерину, где је приређен културно-уметнички програм и традиционално завичајно вече. Атмосфера је од самог почетка била свечана и емотивна.
Програм је започео извођењем химне Врбљанаца „Нема раја без роднога краја“, која је постала један од препознатљивих симбола ових окупљања. Окупљање је отворио један од оснивача Удружења Драгиша Томић, док је здравицу одржао Богдан Томић. Већ самим избором првих садржаја било је јасно да ово није обично културно-забавно вече, већ сусрет људи које повезује заједничко порекло, успомене и осећај припадности.
Један од најемотивнијих делова вечери било је обраћање Драгише Томића, иницијатора и једног од оснивача Удружења Врбљанаца. Он је најпре пожелео добродошлицу присутнима, а потом позвао све да минутом ћутања одају почаст погинулим и упокојеним суграђанима између два завичајна окупљања. Томић је говорио о суштини постојања Удружења и снази која је људе различитих животних путева окупила око истог циља. Како је нагласио, Врбљанци су удружили носталгију, љубав, снагу и осећања, али и знање, рад, различите професије, друштвене статусе и погледе, како би сачували заједничку везу са завичајем. Посебно снажно одјекнула је његова порука да се не треба стидети свог порекла, већ са поносом говорити о Врбљанима као непресушном извору коме су његови потомци вечити дужници. „Завичај се не бира него га Господ дарује“, поручио је Томић. Управо у тој мисли можда се најбоље огледа суштина читавог окупљања.
Присутнима се обратио и председник Општине Темерин Младен Зец, који је поздравио Врбљанце у име локалне самоуправе и у своје лично име. Зец је посебно захвалио Удружењу на томе што чува српску културу, традицију и обичаје. Он је Удружење Врбљанаца назвао најбројнијим удружењем на територији Општине Темерин и похвалио његов рад. У свом обраћању нагласио је значај неговања културе, традиције и обичаја српског народа, истичући да без тих вредности народ престаје да буде народ.
Једна од најзначајнијих активности Врбљанаца у последњем периоду везана је за њихов завичај. У Врбљанима је подигнут и освештан нови часни крст, захваљујући заједничком труду, прилозима и несебичном ангажовању Врбљанаца. Крст је у засеоку Томићи свечано освештан 24. маја 2026. године, а чин освештања предводио је протонамесник Немања Грабеж. Подизање крста није било само питање изградње једног верског знамења. За Врбљанце он представља симбол вере, слоге и трајне везе са завичајем. Идеја је потекла од оца Немање, а Врбљанци су је прихватили и својим прилозима и радом претворили у стварност. У тој идеји садржана је и жеља да окупљање око крста временом постане својеврстан културни и духовни образац који ће окупљати све више људи.
После званичног дела, свечаност је прерасла у дружење испуњено песмом, игром и разговором. У таквим тренуцима најбоље се осећа суштина завичајних вечери. Људи који се можда месецима или годинама не срећу, поново се налазе за истим столом. Размењују се вести из Темерина, Суботице, Београда, Врбљана, Клисе, Гакова и Црвенке. Прича се о старом крају, породицама, пријатељима, плановима и новим акцијама.
А онда се зачује песма.
И управо та песма постаје најкраћи пут до завичаја.
Већ ранија окупљања Врбљанаца показала су колико културно-уметнички програм има важно место у овим сусретима. На претходним завичајним вечерима наступали су народни гуслари, певачке групе КУД-а „Вук Караџић“ из Темерина, песници и млади музички таленти.
Оно што посебно издваја рад Удружења Врбљанаца јесте чињеница да се завичај не посматра само кроз прошлост.
За Врбљанце, завичај представља и обавезу.
Обавезу да се помогне онима који су остали.
Обавезу да се сачувају цркве и духовна места.
Обавезу да се помогне деци и младима.
Обавезу да се сачувају обичаји.
И, можда најважније, обавезу да се млађим генерацијама каже ко су и одакле потичу њихове породице.
Зато су хуманитарне акције, стипендирање младих, подизање крста, учешће на завичајним манифестацијама и сарадња са другим удружењима делови једне исте приче. То је прича о народу који, иако расељен, није изгубио осећај заједништва.
Овогодишња Скупштина и завичајно вече Удружења Врбљанаца у Темерину показали су да време није ослабило везе међу људима који потичу из истог краја. Напротив. Оне су добиле нове облике. Данас се Врбљанци окупљају у Темерину, Суботици, Београду и другим местима. Сусрећу се на Сајму завичаја, учествују у активностима сродних удружења, организују хуманитарне акције, враћају се у свој завичај и помажу његов развој. Тако завичај постаје више од успомене. Он постаје жива веза између генерација. И докле год постоје људи који ће певати „Нема раја без роднога краја“, докле год ће се у Врбљанима подизати крстови, обнављати везе и окупљати породице, постојаће и живо сећање на родни крај.
Двадесет друга годишња Скупштина Удружења Врбљанаца и завичајно вече у Темерину били су више од редовног годишњег окупљања. Били су то дани саборности, сећања и поноса. У њима су се сусрели они који су Врбљане носили у свом сећању деценијама, они који су тамо рођени и одрасли, али и млађи нараштаји који тек упознају завичај својих родитеља и предака. На једном месту нашли су се представници Удружења, његови оснивачи, руководство, чланови месних одбора, представници локалне самоуправе, свештенство, културни посленици, сродна удружења и бројни пријатељи. Сви са истом жељом – да се не заборави оно што је било и да се изгради пут за оно што тек долази.
А тај пут, како су показали Врбљанци, гради се заједништвом. Јер завичај може бити далеко, али ако живи у људима – он никада није изгубљен. Зато и стихови химне Врбљанаца „Нема раја без роднога краја“ нису само назив једне песме. Они су, заправо, мото једне заједнице која већ више од две деценије показује да се корени не могу ишчупати само зато што је човек променио место живота. Корени остају тамо где су никли – у Врбљанима. А њихове гране данас сежу до Темерина, Суботице, Београда, Црвенке, Гакова, Клисе и бројних других места у којима живе Врбљанци. И управо зато ће, по свему судећи, и наредне године доносити нова окупљања, нове акције и нове сусрете – у истом духу, са истом љубављу и истом поруком: завичај се не заборавља
Фото: Драгана Шиповац
О раду Удружења и Управног одбора у протеклом периоду говорио је председник Управног одбора Павле Караћ. Он је истакао да је током претходне године одржано више седница Управног одбора, као и да су реализоване све законом прописане активности неопходне за несметан рад Удружења.
Посебно је истакнуто учешће Врбљанаца у манифестацијама и активностима које повезују завичајна удружења и Србе са обе стране Дрине. Удружење је значајно учествовало у програму „Дани Републике Српске у Србији“, присуствовало обележавању славе Републике Српске у Новом Саду, а представници Удружења наставили су редовно учешће у активностима Савеза крајишких удружења. Настављени су и контакти са сродним и пријатељским удружењима, као и размена посета, што представља важан сегмент рада Удружења Врбљанаца.
Било је речи и о учешћу на седмом Сајму завичаја, одржаном у фебруару 2026. године у Новом Саду. Захваљујући ангажовању чланова, штанд Удружења Врбљанаца био је међу најпосећенијима, што је још једном потврдило интересовање за културу и традицију Врбљана и њиховог краја.
Посебна вредност Удружења огледа се у чињеници да се његове активности не завршавају на дружењима, манифестацијама и очувању обичаја. И у протеклом периоду Врбљанци су наставили са хуманитарним активностима. Издвојена су средства за куповину новогодишњих пакетића за децу у Врбљанима, а чланови Удружења учествовали су и у више хуманитарних акција које су наишле на добар одзив чланства. Значајна је и одлука о стипендирању ученице првог разреда средње школе у Рибнику, чиме је показана брига за младе и образовање. Такве активности показују да завичајна организација своју улогу не види само у очувању сећања на оно што је било, већ и у стварању бољих услова за оне који данас живе у завичају.
Удружење Врбљанаца има развијену сарадњу са Општином Темерин, али и са Општином Рибник, на чијој територији се налазе Врбљани. У претходном периоду вођени су протоколарни разговори и размењена писма са начелником Општине Рибник и председником Општине Темерин у вези са активностима и организацијом Госпојинских дана у Врбљанима. Ове везе имају посебну вредност јер показују како завичајно удружење може бити мост између средине у којој његови чланови данас живе и простора из којег су потекли.
Сарадња је развијена и са Културно-уметничким друштвом „Вук Караџић“ из Темерина, са којим је потписан Протокол о сарадњи. Такав вид сарадње омогућава да се завичајна традиција представља кроз културно-уметничке програме и да се у њено очување укључе и млађе генерације.
Председник Удружења Врбљанаца Душан Ђурђевић похвалио је активности које су реализоване током протеклог периода, посебно хуманитарне акције и учешће на Сајму завичаја. Његов став да чланство треба да настави са ангажовањем истим интензитетом представља важну поруку за будућност Удружења. Удружење Врбљанаца већ годинама настоји да окупи људе пореклом из овог краја, без обзира на то где данас живе. Управо је та ширина једна од његових највећих вредности.
Након завршетка Скупштине, дружење је настављено у свечаној сали „СКД“ у Темерину, где је приређен културно-уметнички програм и традиционално завичајно вече. Атмосфера је од самог почетка била свечана и емотивна.
Програм је започео извођењем химне Врбљанаца „Нема раја без роднога краја“, која је постала један од препознатљивих симбола ових окупљања. Окупљање је отворио један од оснивача Удружења Драгиша Томић, док је здравицу одржао Богдан Томић. Већ самим избором првих садржаја било је јасно да ово није обично културно-забавно вече, већ сусрет људи које повезује заједничко порекло, успомене и осећај припадности.
Један од најемотивнијих делова вечери било је обраћање Драгише Томића, иницијатора и једног од оснивача Удружења Врбљанаца. Он је најпре пожелео добродошлицу присутнима, а потом позвао све да минутом ћутања одају почаст погинулим и упокојеним суграђанима између два завичајна окупљања. Томић је говорио о суштини постојања Удружења и снази која је људе различитих животних путева окупила око истог циља. Како је нагласио, Врбљанци су удружили носталгију, љубав, снагу и осећања, али и знање, рад, различите професије, друштвене статусе и погледе, како би сачували заједничку везу са завичајем. Посебно снажно одјекнула је његова порука да се не треба стидети свог порекла, већ са поносом говорити о Врбљанима као непресушном извору коме су његови потомци вечити дужници. „Завичај се не бира него га Господ дарује“, поручио је Томић. Управо у тој мисли можда се најбоље огледа суштина читавог окупљања.
Присутнима се обратио и председник Општине Темерин Младен Зец, који је поздравио Врбљанце у име локалне самоуправе и у своје лично име. Зец је посебно захвалио Удружењу на томе што чува српску културу, традицију и обичаје. Он је Удружење Врбљанаца назвао најбројнијим удружењем на територији Општине Темерин и похвалио његов рад. У свом обраћању нагласио је значај неговања културе, традиције и обичаја српског народа, истичући да без тих вредности народ престаје да буде народ.
Једна од најзначајнијих активности Врбљанаца у последњем периоду везана је за њихов завичај. У Врбљанима је подигнут и освештан нови часни крст, захваљујући заједничком труду, прилозима и несебичном ангажовању Врбљанаца. Крст је у засеоку Томићи свечано освештан 24. маја 2026. године, а чин освештања предводио је протонамесник Немања Грабеж. Подизање крста није било само питање изградње једног верског знамења. За Врбљанце он представља симбол вере, слоге и трајне везе са завичајем. Идеја је потекла од оца Немање, а Врбљанци су је прихватили и својим прилозима и радом претворили у стварност. У тој идеји садржана је и жеља да окупљање око крста временом постане својеврстан културни и духовни образац који ће окупљати све више људи.
После званичног дела, свечаност је прерасла у дружење испуњено песмом, игром и разговором. У таквим тренуцима најбоље се осећа суштина завичајних вечери. Људи који се можда месецима или годинама не срећу, поново се налазе за истим столом. Размењују се вести из Темерина, Суботице, Београда, Врбљана, Клисе, Гакова и Црвенке. Прича се о старом крају, породицама, пријатељима, плановима и новим акцијама.
А онда се зачује песма.
И управо та песма постаје најкраћи пут до завичаја.
Већ ранија окупљања Врбљанаца показала су колико културно-уметнички програм има важно место у овим сусретима. На претходним завичајним вечерима наступали су народни гуслари, певачке групе КУД-а „Вук Караџић“ из Темерина, песници и млади музички таленти.
Оно што посебно издваја рад Удружења Врбљанаца јесте чињеница да се завичај не посматра само кроз прошлост.
За Врбљанце, завичај представља и обавезу.
Обавезу да се помогне онима који су остали.
Обавезу да се сачувају цркве и духовна места.
Обавезу да се помогне деци и младима.
Обавезу да се сачувају обичаји.
И, можда најважније, обавезу да се млађим генерацијама каже ко су и одакле потичу њихове породице.
Зато су хуманитарне акције, стипендирање младих, подизање крста, учешће на завичајним манифестацијама и сарадња са другим удружењима делови једне исте приче. То је прича о народу који, иако расељен, није изгубио осећај заједништва.
Овогодишња Скупштина и завичајно вече Удружења Врбљанаца у Темерину показали су да време није ослабило везе међу људима који потичу из истог краја. Напротив. Оне су добиле нове облике. Данас се Врбљанци окупљају у Темерину, Суботици, Београду и другим местима. Сусрећу се на Сајму завичаја, учествују у активностима сродних удружења, организују хуманитарне акције, враћају се у свој завичај и помажу његов развој. Тако завичај постаје више од успомене. Он постаје жива веза између генерација. И докле год постоје људи који ће певати „Нема раја без роднога краја“, докле год ће се у Врбљанима подизати крстови, обнављати везе и окупљати породице, постојаће и живо сећање на родни крај.
Двадесет друга годишња Скупштина Удружења Врбљанаца и завичајно вече у Темерину били су више од редовног годишњег окупљања. Били су то дани саборности, сећања и поноса. У њима су се сусрели они који су Врбљане носили у свом сећању деценијама, они који су тамо рођени и одрасли, али и млађи нараштаји који тек упознају завичај својих родитеља и предака. На једном месту нашли су се представници Удружења, његови оснивачи, руководство, чланови месних одбора, представници локалне самоуправе, свештенство, културни посленици, сродна удружења и бројни пријатељи. Сви са истом жељом – да се не заборави оно што је било и да се изгради пут за оно што тек долази.
А тај пут, како су показали Врбљанци, гради се заједништвом. Јер завичај може бити далеко, али ако живи у људима – он никада није изгубљен. Зато и стихови химне Врбљанаца „Нема раја без роднога краја“ нису само назив једне песме. Они су, заправо, мото једне заједнице која већ више од две деценије показује да се корени не могу ишчупати само зато што је човек променио место живота. Корени остају тамо где су никли – у Врбљанима. А њихове гране данас сежу до Темерина, Суботице, Београда, Црвенке, Гакова, Клисе и бројних других места у којима живе Врбљанци. И управо зато ће, по свему судећи, и наредне године доносити нова окупљања, нове акције и нове сусрете – у истом духу, са истом љубављу и истом поруком: завичај се не заборавља
Фото: Драгана Шиповац
