У Бајмоку је 6. јуна 2026. године одржано треће Банијско прело, традиционално завичајно окупљање које из године у годину потврђује да се веза са родним крајем не прекида ни онда када животне околности човека одведу далеко од завичаја. У просторијама КПД „Јединство“ окупило се око 200 Банијаца, њихових потомака, пријатеља и гостију, а вече је протекло у знаку песме, игре, разговора, сећања на Банију и неговања традиције.
Ово окупљање, у организацији Завичајног удружења Банија из Бајмока, било је још једна прилика да се земљаци сретну, обнове познанства и пријатељства и заједно проведу вече у духу крајишког гостопримства. Истовремено, прело је имало и важну културну улогу – да се обичаји, песма, ношња и вредности Баније представе млађим генерацијама и сачувају од заборава.
Да је све било у духу традиционалног дочека гостију, показано је већ на самом улазу у салу. Госте су, обучене у народне ношње, са погачом и сољу дочекивале Милица Лисица и Душка Лалић Томић, чланице женске певачке групе „Соколица“. Овај традиционални начин дочека није био само протоколарни гест. Погача и со у српској традицији симболизују гостопримство, добронамерност и отвореност домаћина према госту. У амбијенту завичајног прела тај обичај добија још снажнију симболику: гости се дочекују онако како су некада дочекивани у завичајним кућама, а део тог наслеђа преноси се у нову средину. Чланице „Соколице“ биле су активне и током програма, када су, заједно са осталим чланицама групе, извеле више песама.
Посебну пажњу присутних привукао је наступ деце из КПД „Јединство“ из Бајмока. Њихово учешће имало је посебну вредност јер су управо најмлађи један од најважнијих носилаца будућности оваквих манифестација. Завичајна окупљања имају смисла само ако традиција не остане затворена у сећању старијих генерација, већ ако је прихвате деца и млади. Наступ малишана зато је био више од једне тачке у програму. Био је својеврсна порука да Банија има своје место и у животу нових генерација које одрастају у Бајмоку, Суботици и другим местима у Војводини. Кроз игру, песму, народну ношњу и наступ пред публиком, деца упознају културу својих предака, а истовремено стичу осећај припадности заједници која негује своје корене.
Присутне је поздравио помоћник градоначелника Суботице Срђан Самарџић, који се, како је наведено у извештају, радо одазива манифестацијама које организују Банијци из Бајмока и Суботице. Самарџић је похвалио рад организатора и истакао да ће Град Суботица и убудуће пружати подршку активностима Банијаца. Његово присуство било је значајно и у контексту односа локалне самоуправе према завичајним удружењима која својим активностима обогаћују културни и друштвени живот града и његових насељених места.
Завичајна удружења у Војводини имају специфичну улогу: она чувају културно наслеђе крајева из којих су њихови чланови потекли, али истовремено постају део културног мозаика средине у којој данас живе. Бајмок је један од примера таквог прожимања различитих традиција.
Председник Завичајног удружења Банија из Бајмока Велибор Кнежевић истакао је задовољство због одзива и атмосфере која је владала током вечери. Кнежевић је нагласио да је окупљање прилика да се Банијци сретну са земљацима, обнове стара познанства и сачувају дух Баније далеко од родног краја. Посебно је издвојио присуство младих, јер је, како је истакао, управо кроз овакве сусрете могуће преносити традицију, обичаје и љубав према завичају на нове генерације. То је уједно и једна од кључних порука читавог прела.
Заједница може да сачува свој идентитет само ако постоји континуитет између генерација. Старији преносе успомене и искуство, средња генерација организује и одржава манифестације, а млади кроз њих упознају културу и традицију својих предака.
Посебан сегмент програма био је посвећен поезији. Присутнима су се обратили Милорад Јовановић, Здравко Боројевић и Милица Лисица, који су прочитали неколико својих песама. Поезија на завичајним окупљањима има посебно место јер кроз стихове често чува оно што се тешко може изразити само историјским чињеницама – мирис родне куће, слику завичајног предела, сећање на породицу, детињство, људе који су остали у успоменама и осећај припадности месту које је можда далеко. Тако се током Банијског прела нису певале и играле само песме – завичај је оживљаван и кроз речи.
Важан део програма имала је женска певачка група „Соколица“, чије су чланице извеле више песама. Изворно певање представља један од најважнијих елемената нематеријалног културног наслеђа Крајине. Оно не подразумева само мелодију и текст, већ и специфичан начин извођења, заједничко певање и преношење песама са једне генерације на другу. Управо због тога наступ „Соколице“ има значај који превазилази забавни карактер програма. Њихова песма представља живу везу са традицијом. У средини која је стотинама километара удаљена од Баније, песма постаје један од начина да се тај простор поново осети и препозна.
После културног дела програма, уследио је део вечери посвећен музици, игри и дружењу. За добро расположење били су задужени Ранко Џими Станић и „Мали мрав бенд“, који су својим наступом допринели да атмосфера током читаве вечери остане на високом нивоу. Уз завичајне песме, игру и дружење, сала КПД „Јединство“ била је испуњена веселим расположењем.
Једна од специфичности Банијског прела у Бајмоку јесте његов амбијент. За разлику од великих свечаних сала, ресторана и елитних простора у којима се организују бројне манифестације, Банијско прело је одржано у простору који својом једноставношћу подсећа на некадашња народна окупљања, зборове и саборе. Управо та непосредност даје овом догађају посебан карактер. Људи долазе пре свега да би били заједно. Не долазе само због програма, музике или награда. Долазе да виде земљаке, да се сете родног краја, да разговарају, да чују банијску песму и да својој деци покажу део културе својих предака. Због тога је прело истовремено и културна манифестација и породично-завичајно окупљање.
Банија је била присутна у песмама, ношњама, говору, сећањима, стиховима, дружењу и традиционалној атмосфери. То је и суштина завичајних манифестација. Људи који су се из различитих разлога нашли далеко од места својих предака настоје да оно највредније из завичаја сачувају и пренесу у средину у којој данас живе. Тај процес није једноставан. Време пролази, генерације се смењују, деца се рађају у новим срединама, а завичај све више постаје део породичних прича.
Посебно охрабрује чињеница да је на трећем Банијском прелу било младих, а њихово учешће није било само у улози публике. Наступ деце из КПД „Јединство“ показао је да постоји простор да млађе генерације преузму део одговорности за очување традиције. Председник Завичајног удружења Банија Велибор Кнежевић управо је присуство младих издвојио као један од разлога за задовољство након овогодишњег окупљања. То је вероватно и најважнији задатак сваког завичајног удружења: не само да окупља оне који се сећају, већ да створи нове генерације које ће имати шта да памте и шта да пренесу даље.
Банијско прело у Бајмоку релативно је млада манифестација, али већ има јасно препознатљив карактер. Прво прело организовано је 2024. године, а овогодишње, треће по реду, потврдило је да је овај догађај прихваћен међу Банијцима и њиховим пријатељима. Завичајно удружење Банија из Бајмока, заједно са Банијцима из Суботице и другим пријатељима, настоји да оваквим активностима допринесе очувању банијске културе и традиције на простору северне Бачке.
Треће Банијско прело у Бајмоку показало је да завичај није само географски појам. Он живи у људима.Живи у песми коју мајка пева деци. У старој фотографији која стоји у породичном албуму. У причама о селу, комшијама и прецима. У народној ношњи коју неко обуче за свечану прилику. У погачи и соли којима домаћин дочекује госта. У песми која се заори салом и на тренутак врати људе у крај из којег су потекли. Зато је Банијско прело у Бајмоку много више од једне вечери испуњене музиком и игром. Оно је начин да се завичај понесе са собом.
Од првог дочека гостију уз погачу и со, преко наступа „Соколице“ и деце КПД „Јединство“, обраћања представника Града Суботице, поезије Милорада Јовановића, Здравка Боројевића и Милице Лисице, па све до песме и игре уз Ранка Џимија Станића и „Мали мрав бенд“, треће Банијско прело протекло је у духу заједништва и завичајног поноса.
Око 200 окупљених Банијаца и гостију још једном је показало да удаљеност не може да прекине везе које су створене рођењем, породицом, заједничким обичајима и успоменама. У Бајмоку је те вечери Банија била далеко од свог географског простора, али веома близу срца свих који су се окупили.
И управо зато је порука овогодишњег прела једноставна и снажна: Банија се може напустити, али се Банија не заборавља.
Докле год има оних који ће је певати, причати о њој, носити њену ношњу, чувати њене обичаје и својој деци говорити о завичају својих предака, Банија ће живети – и у срцу Бачке, и у срцима њених људи.
ФОТО: Благоје Ацан
