У Бачки Јарак, који припада општини Темерин, дошли су колонисти углавном из Дрвара, Босанског Грахова и српских села из околине Ливна. Пре петнаест година, потомци ових колониста су формирали и Завичајно удружења Ливњана и Граховљана са циљем очувања културног наслеђа предака из ових крајева.
Да су на правом путу доказује и ово петнаесто завичајно вече које је организовало ово удружење у свечаној сали ресторана „Код Шмеке“ у Бачком Јарку 23. новембра ове године. Сада већ чувени слоган овог удружења – „чувајмо завичај од заборава“ на најбољи начин одсликава намеру и циљеве које су зацртали још на почетку свог деловања.
Окупљеним Ливњанима и Граховљанима из Бачког Јарка је посебно било драго што им је дошао отац Предраг Црепуља, који је и благословио ово завичајно саборовање. Он своју свештеничку службу обавља у Ливну, где данас живи свега неколико Срба повратника. Још неколицина, претежно старијих особа, се вратило у српска ливањска села попут Губина и Сајковића, па је у овој општини опстанак Срба повратника веома угрожен. Зато је и једна од важнијих активности Завичајног удружења Ливњана и Граховљана управо помоћ и редован организовани одлазак у завичај њихових предака на народне зборове у Црном Лугу или Губину, где су помогли и изградњу парохијског дома.
Није много боља ситуација ни у Босанском Грахову одакле је, на ово завичајно вече, дошла и нова начелница општине Смиљка Радловић. Између осталог, она је том приликом истакла:
„Задовољство ми је што сам вечерас овдје са вама и хвала на позиву. Напокон послије дужег времена пробудила се свијест свих нас у Босанском Грахову да се сложимо, да се не свађамо и да покушамо сви заједно да нађемо нове правце и да промијенимо парадигму у којој се налазимо. Босанско Грахово је једно од најсиромашнијих општина у оним крајевима и немамо услове за нормално функционисање јер им нисмо приоритет. Зато позивам све оне који могу да се са својим идејама, знањем, струком и финасијским средствима удруже и да заједно са нама оживимо наш град и да створимо повољније услове за квалитетнији живот.“
На почетку је, како и доликује, у име домаћина и организатора присутне поздравио председник Управног одбора Завичајног удружења Ливњана и Граховљана Александар Јојић:
„Желим да се захвалим свима који су дошли на вечерашње дружење, да вам пожелим пријатно вече, добро расположење и да се још много година у здрављу и весељу окупљамо и чувамо завичај од заборава!“
Присутне је поздравио и председник Општине Темерин Младен Зец:
„Ту смо да помогнемо оваква удружења. Завичајно удружење Ливњана и Граховљана је једно од активнијих удружења у Општини Темерин, зато ће локална самоуправа бити ту и у наредним годинама да пружа подршку, како за редовну делатност тако и за манифестације. Ја се надам да ће ово удружење наставити да негује традицију, културу и обичаје. Хвала свим члановима удружења, надам се да се видимо и следеће године у још већем броју.“
Као и сваке године, било је заиста емотивно присећање на завичај. Не само међусобним разговорима којима није било краја, него и кроз игру, песму, рецитовање и беседништво. Једна од оних која сваке године побира највеће аплаузе била је председница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић, српска песникиња, која рецитовањем својих песама буди уснуло корење и разгаљује душу. Као и увек, пре рецитације, ишла је њена и пригодна беседа и речи подршке:
„Јако сам поносна на неке витешке и племените наше особине. Хајде да нас дух Светосавља, љубави, уважавања и толеранције вуче навише. Срећна сам што мој народ налази у себи разлога и начина да се радује, дружи и да осмишљава нове идеје за добробит нације и народа коме припада.“
И представници Удружења „Српски крајеви“ су редовно међу пријатељима из Бачког Јарка на овој завичајној манифестацији, а поред још неколико пријатељских удружења, међу гостима су били и помоћник министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Душко Ћутило и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
Културно наслеђе су кроз песму и игру приказали КУД “Петар Кочић“ из Нових Козараца, Бранко Ђенић свирајући тамбурицу самицу и гуслар Вид Змијанац.
