Познато је да су се Херцеговци масовно досељавали управо у колонистичка насеља на територији данашњег Зрењанина. Тако је у хотелу Војводина, 30. новембра 2024. године, одржано је традиционално 16. сијело Срба Херцеговаца.
Пре почетка Херцеговачког сијела у Градској кући градоначелник Зрењанина Симо Салапура примио је шефа Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића и госте – представнике братског града Требиња и општине Источни Мостар. Заједно с градоначелником, пријему су присуствовали и председник Скупштине града Чедомир Јањић, заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Ненад Домјесков и чланица Градског већа Биљана Гузина, као и председник Општине Нова Црња Драган Даничић. Симо Салапура, градоначелник Зрењанина нагласио је да само економски јака Србија и економски јак Зрењанин могу бити гаранти за опстанак и развој Републике Српске и говорио о важности оваквих сусрета. Позвао је и пријатеље из Републике Српске да учешћем својих уметника из различитих области допринесу програмима које ће град Зрењанин организовати током наредне године, у оквиру пројекта Престоница културе Србије 2025.
Само сијело је започето свечаном академијом под називом „Леотаре казуј, казуј свима колико снаге Хумска земља има” коју је благословио протојереј проф. др Нинослав Качарић са Академије СПЦ за уметности и консервацију.
У име организатора обратио се председник Удружења Милан Бјелогрлић и рекао да су оваква окупљања некада организована у тишини, а да су свој смисао добили захваљујући преминулим легендама, родоначелнику херцеговачких удружења у Србији Петру Пеју Бајчетићу и дугогодишњем председнику и оснивачу удружења у Зрењанину Урошу Милојевићу.
Потом је присутне поздравио и директор Представништва Републике Српске у Београду Млађан Цицовић и између осталог истакао:
„У тренутку кад се Република Српска, Србија и српски народ налазе пред великим изазовима и искушењима, кад се од Србије тражи да се одрекне своје колијевке Косова и Метохије, кад се од Српске тражи да се одрекне сама себе, кад се и од Србије и од Српске тражи да се одрекну једна од друге, онда је изузетно важно да се сабирамо, будемо јединствени и чувамо нашу културу, традицију, обичаје, језик, писмо, вјеру православну, јер само тако сачувани ћемо на најбољи начин знати да дефинишемо и нашу садашњост и будућност.“
Ваља споменути и беседу о очувању идентитета у ери глобализма проф. др Бранка који је том приликом истакао да је српском народу нанета велика неправда још од Берлинског конгреса, када је велики део Срба остао да живи ван Србије и Црне Горе.
„Док су другим народима дали државу, неолиберали сматрају да нас треба да одвоје од Републике Српске, и да нам дефинитивно отму Косово и Метохију. Оно што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу. Неолиберали све мале народе држе за волове. Уче нас неким другим вриједностима и тјерају да вјерујемо да се сунце рађа на западу. Ја колико знам сунце излази на истоку. Срби су одувијек гајили ваљан однос према Русима. Вјера, језик, култура и руска душа станују заједно са душама свих људи који у ствари хоће да сачувају свој идентитет.“
Скупу се обратио и филозоф Драгољуб Којчић, а окупљени су са пажњом слушали и српског песника Ђорђа Сладоја који је истакао да кроз историју, а и данас, Србе Херцеговце спашава смисао за хумор. За ову прилику казивао је стихове из своје најновије књиге „Календар моје мајке”.
Први пут у Зрењанину говорио је млади Страхиња Сарић, а у програму су учествовали још Мирјана Младеновић солиста зрењанинског женског хора „Жене мироносице”, гуслар Љубиша Атељевић, члан КУГД „Петар Перуновић Перун“, као и млада певачка група удружења Херцеговаца из Новог Сада.
Након свечане академије, коју по обичају Херцеговци одржавају на заиста високом нивоу, програм је настављен у ресторану хотела Војводине са око 400 присутних гостију.
На почетку је скуп благословио протонамјесник Слободан Честић, здравицу подигао проф. др Јово Радош из Гајдобре, а све присутне је поздравио градоначелник Зрењанина Симо Салапура.
Овогодишњи домаћин Херцеговачког сијела у Зрењанину била је општина Нова Црња, па је скуп поздравио и председник те општине Драган Даничић.
Присутни су били још и представници братских завичајних удружења Срба Херцеговаца из Београда, Новог Сада, Вршца, Ковина, Бачке Паланке, Бијељине и Смедерева.
Све Херцеговце и њихове госте разгалио је млади гуслар из Билеће Свето Вујовић, а затим су сви заједно уживали у забавном делу програма за који је био задужен оркестар „Косовићи”.
Тако су Херцеговци још једном показали како се чува и негује културно наслеђе предака у средњем Банату где су се махом и доселили колонизацијом 1945 – 1948. године, а и касније.
