Серијом истраживачких текстова покушаћемо да објаснимо како се чува српско културно наслеђе у локалним заједницама у Војводини, како је и назив овог медијског пројекта. Слика српског културног наслеђа у Војводини је веома занимљива јер долази из мултикултуралних локалних средина, преко колонистичких насеља и већих градова који у великој мери сублимирају наслеђе досељеника и староседелаца.
Општина Апатин, смештена на крајњем северозападу Бачке, дуж леве обале Дунава, представља изразито богат и специфичан културни простор. Историјска превирања, суживот са подунавским Немцима и Мађарима, а нарочито масовна колонизација становништва из Лике, Баније, Кордуна и Босанске Крајине након Другог светског рата, обликовали су јединствен културни идентитет овог краја.
Српско културно наслеђе општине Апатин данас живи кроз специфичан спој аутохтоне војвођанске културе, дунавске алaске традиције и дубоко укорењених динарских обичаја завичаја. Потрудићемо се да пружимо свеобухватан и детаљан преглед манифестација, догађаја и институционалних чувара српске баштине у Апатину и околним местима (Пригревица, Сонта, Свилојево, Купусина).
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ СТУБОВИ И ЧУВАРИ БАШТИНЕ
Очување нематеријалног културног наслеђа у општини Апатин ослања се на три кључна стуба: локалне установе, Српску православну цркву и завичајна удружења грађана.
- Културни центар Апатин: Главна институција која координира културни живот, обезбеђује инфраструктуру за етно-изложбе, позоришне представе, књижевне вечери и концерте традиционалне музике.
- Српска православна црква (СПЦ): Духовно средиште заједнице. Посебно је важан Храм Сабора Светих апостола у Апатину, велелепни објекат изграђен у српско-византијском стилу од препознатљиве апатинске силикатне опеке директно на обали Дунава. Поред њега, храмови у Пригревици и другим местима представљају тачке окупљања за верске празнике и пратеће народне саборе.
- ГКУД „Дунав” Апатин: Највеће културно-уметничко друштво у граду, чувар кореографија и традиционалних игара из Бачке, али и целе Србије. Од игара које изводи ГКУД „Дунав“ заступљене су игре из свих крајева Србије, од Гњилана и Пчиње на југу преко игара из Беле Паланке и околине Лесковца, игре из Груже и Студенице, па до игара из Бачке. На репертоару се такође налазе и Игре из Лике и Босне, као знак на очување корена одакле су дошли.
- КУД „Царза“ из Апатина је друштво које је основано 27.11.2018. године на иницијативу одређеног броја ентузијаста окупљених око истог циља,сачувати српску традицију.
- Завичајна удружења: Удружења попут Удружења Личана „Никола Тесла” и Удружења „Петар Кочић” из Апатина имају кључну улогу у преношењу завичајних вештина, песама и обичаја на млађе генерације.
У овом делу ћемо приказати и колико сама општина подржава невладин сектор који се бави очувањем српског културног наслеђа. Тако смо истражили које пројекте је подржала општина Апатин и у којој мери овакви пројекти учествују у укупним давањима невладиним организацијама. Обзиром да општина нема издвојен конкурс за културно наслеђе, него има конкурсе подршке невладином сектору у више области, истражили смо ове параметре у наредној табели за 2025. годину.
Из ове табеле видимо да су значајна средства опредељена за очување српског културног наслеђа у општини Апатин у односу на укупна средства опредељена за невладин сектор, односно 1.150.000 динара од укупно 5.955.000 динара. То је у процентима 19,31% средстава за очување српског културног наслеђа у односу на укупна средства опредељена за невладин сектор у свим областима. Када је реч о давањима на конкурсу из области културе тај проценат је много већи и износи 46,00%, односно 1.150.000 динара од 2.500.000 динара додељених за културу.
ЦЕНТРАЛНЕ И ТРАДИЦИОНАЛНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Манифестациони календар општине спаја прастаре еснафске (аласке) обичаје, завичајна окупљања досељеника и традиционалне празнике.
- Апатинске рибарске вечери
Иако данас масовна туристичко-гастрономска манифестација која траје четири дана почетком јула, „Апатинске рибарске вечери” вуку директне корене из српског еснафског и духовног наслеђа.
Манифестација је настала из сталешких свечаности које су стари дунавски аласи одржавали 29. јуна, на дан Светих апостола Петра и Павла (Петровдан), који се сматрају заштитницима рибара. Свечаност је некада почињала верским обредима и благосиљањем воде, а настављала се заједничком трпезом.
Током манифестације одржава се традиционално такмичење у кувању аутентичног апатинског рибљег паприкаша за престижну награду „Златни котлић”. У оквиру пратећег програма на Тргу Николе Тесле организују се наступи ГКУД „Дунав”, смотра изворних етно-група, те изложбе домаће радиности и старих заната.
- Сабор изворног српског певања „У част предака”
Ова релативно млада, али изузетно значајна манифестација одржава се током јула у Културном центру у Апатину.
У организацији КУД „Царза”, овај сабор окупља певачке групе из целе Србије, Републике Српске и региона са циљем очувања двогласног изворног певања, ојкања и розалица, који представљају део Унескове листе нематеријалног културног наслеђа. Посебан акценат ставља се на укључивање деце и омладине како би се аутентични завичајни мелос сачувао од заборава.
- Личко прело
У организацији Удружења Личана „Никола Тесла”, ова традиционална завичајна манифестација одржава се крајем фебруара у простору Бање Јунаковић.
- Програм: Прело представља ревитализацију старих зимских окупљања у Лици. Уз наступе крајишких певачких група и извођење глувих кола, посетиоци могу видети приказ старих обичаја (чешљање вуне, предење).
- Личка трпеза: Неизоставни део манифестације је традиционална вечера која укључује уштипке са басом (специфична врста личког сира), проју, кисели купус са неколико врста сувог меса, сланином и куваним кромпиром.
- Петровданска ражњијада
Ова манифестација завичајног карактера одржава се сваке године 12. јула, на Петровдан, на отвореном простору у Апатину, у организацији удружења „Петар Кочић”.
Окупља пре свега српско становништво пореклом из Босанске Крајине. Поред гастрономског дела (припремање печења на традиционалан начин), догађај је праћен надметањем у народним спортским дисциплинама као што су бацање камена с рамена, надвлачење конопца и скок у даљ са места.
- Мајске свечантости у Пригревици
Село Пригревица је једно од највећих и најаутентичнијих добровољачких и колонистичких српских насеља у општини. Почетком маја (обично од 8. до 10. маја) овде се одржавају „Мајске свечантости”.
Манифестација спаја обележавање Дана победе над фашизмом са смотрама српског фолклора. КУД „Пригревица” тада домаћински дочекује гостујућа друштва, приказујући традицију коју су њихови дедови донели из Лике и са Кордуна 1945. године.
НЕМАТЕРИЈАЛНО НАСЛЕЂЕ, СТАРИ ЗАНАТИ И ГАСТРОНОМИЈА
Српско културно наслеђе Апатина дубоко је уткано у занатске вештине и специфичне кулинарске рецепте.
- Апатински рибљи паприкаш: Специфичност кувања овог јела у Апатину је у томе што се паприкаш кува на јакој ватри од мешавине неколико врста дунавске рибе, уз обавезне домаће резанце који се месе искључиво ручно на дан кувања.
- Домаћа радиност и вез: Локална удружења жена чувају технику личког веза на сукну и платну, израду традиционалних личких капа са црним ресама, као и плетење папача (традиционалне вунене обуће).
САВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ И ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТ
С обзиром на то да је општина Апатин вишенационална средина, српско културно наслеђе се не развија у изолацији, већ у сталном дијалогу са мађарским и хрватским (шокачким) традицијама.
Манифестације попут Дана Дунава крајем јуна спајају све етничке заједнице око заједничког именитеља – реке Дунав. Српске завичајне групе овде приказују своје обичаје, док истовремено негују висок степен толеранције и културне размене у јужнобачком и западнобачком округу. Главни изазов за будућност остаје дигитализација породичних сећања, архивских записа о колонизацији и очување изворног говора (личког и крајишког поддијалекта) међу млађим нараштајима.
Фото: www.apatin.org.rs
