Српско културно наслеђе у Кикинди

Серијом истраживачких текстова покушаћемо да објаснимо како се чува српско културно наслеђе у локалним заједницама у Војводини, како је и назив овог медијског пројекта. Слика српског културног наслеђа у Војводини је веома занимљива јер долази из мултикултуралних локалних средина, преко колонистичких насеља и већих градова који у великој мери сублимирају наслеђе досељеника и староседелаца.

Очување српског културног наслеђа у Граду Кикинди реализује се кроз динамичан спектар традиционалних, етно-гастрономских, фолклорних и духовних манифестација које чувају идентитет банатских Срба и преносе га на будуће генерације.

Као важан културни центар Севернобанатског округа, Град Кикинда заједно са околним селима, представља чувара материјалне и нематеријалне баштине. Овај сегмент културног живота карактерише висок степен аутентичности и активна улога локалне заједнице, црквених општина и културно-уметничких друштава.

У овом делу ћемо приказати и колико сама општина подржава невладин сектор који се бави очувањем српског културног наслеђа. Тако смо истражили које пројекте је подржао Град  Кикинда и у којој мери овакви пројекти учествују у укупним давањима невладиним организацијама. Узели смо у обзир конкурсе из 2015. и 2026. године како би направили поређење.

Из ове табеле се може приметити да је подршка удружењима и пројектима по бројности била значајнија у 2015. години, док је процентуално и у износима значајнија подршка у 2026. години. Тако је проценат у новчаној подршци 2015. износио 17,76% од укупних давања, док је у овој години тај проценат нешто већи и износи 23,28% иако су подржана само два пројекта на два различита конкурса и то захваујући великом износу за Академско друштво за неговање музике „Гусле“ – 9.000.000,00 динара.

1. Централне етно-гастрономске и амбијенталне манифестације

Ове манифестације на директан начин повезују кулинарску традицију, старе занате и обичаје банатског поднебља.

• Дани лудаје: Најзначајнија кулинарско-туристичка манифестација у региону која се одржава сваког септембра. Иако међународног карактера, њена срж је дубоко укорењена у локалној српској традицији узгајања тикве (лудаје) и припреме традиционалних банатских специјалитета (попут пите лудајнице). Догађај прати богат етно-базар кућне радиности, вожња фијакерима кроз старо језгро града и наступи фолклорних ансамбала.
• Манифестације у амбијенту Суваче: Српско етно-наслеђе се посебно негује око кикиндске Суваче – јединог сачуваног сувог млина на коњски погон у Србији. Удружења жена, попут Удружења „Сувача“, редовно учествују у изложбама кућне радиности, приказима како се некада мелело брашно и месио традиционални хлеб, промовишући тако старе сеоске обичаје.
• Пекмезијада и Крофинијада: Локалне етно-манифестације усмерене на очување готово заборављених рецепата банатских бака. Окупљају удружења жена која се такмиче у традиционалном кувању пекмеза од шљива на отвореној ватри и припреми старинских банатских крофни.

2. Музичко-фолклорно и извођачко наслеђе

Нематеријално наслеђе Баната, оличено у песми, игри и традиционалним инструментима, чува се кроз институционалне фестивале.

• ФЕНОК (Међународни фестивал народних orkestara): Сваког јула, у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“, Кикинда постаје престоница традиционалног звука. Фестивал је примарно фокусиран на афирмацију врхунског извођења аутентичне народне музике. Посебан акценат ставља се на српске банатске игре, извођења на традиционалним дувачким инструментима (гајде, фрула) и очување изворних певачких група.
• Гужајош: Међународно такмичење фолклора које се организује периодично (сваке четврте године) у Руском Селу у организацији КУД-а „Братство јединство“. Фестивал окупља ансамбле који приказују изворне кореографије српског становништва из Баната и суседних румунских и мађарских регија.

3. 3. Историјско-меморијалне манифестације

Очување колективног сећања на српске добровољце и страдалнике у ослободилачким ратовима чини важан стуб културног наслеђа Кикинде.

• Парастос добровољцима и учесницима ратова (Видовдан): Српски културни центар, КУД „Братство јединство“ и Српска православна црква заједнички организују комеморативно-културни програм 28. јуна. Манифестација је посвећена жртвама ратова од 1912. до 1918. године (Балкански и Први светски рат). Кроз духовне академије и беседе чува се свест о националној историји и досељавању српског становништва на ове просторе.
• Дани Српске у Србији: Кикинда редовно узима учешће у овој манифестацији са циљем јачања културних веза између српског народа са две стране реке Дрине. Обухвата књижевне вечери посвећене српским писцима, изложбе и наступе етно-група.

Преглед кључних институција и носилаца наслеђа

За успешну реализацију и дуговечност ових догађаја заслужан је развијен институционални оквир:

Традиционални догађаји у селима Града Кикинде представљају срж очувања аутентичног банатског идентитета, народних обичаја и духовности.

Свако од девет села која припадају Граду Кикинди има своје специфичне манифестације. Ове сеоске светковине дубоко су повезане са црквеним календаром, пољопривредним циклусима и вековним начином живота у Банату.

1. Мокрин: Центар светски препознатљивих сеоских обичаја

Мокрин је културно најактивније село у општини, познато по томе што је традиционалне сеоске игре подигло на ниво светских првенстава.

• Светско првенство у туцању ускршњим јајима (Туцанијада): Одржава се сваке године на православни Васкрс. Ова манифестација окупља хиљаде посетилаца на тргу у Мокрину. Такмичари током целе године пажљиво бирају и тестирају кокошија јаја (куцкањем о зубе) како би пронашли најтврђе. Догађај прати богат културно-уметнички програм локалног КУД-а „Мокрин“ и изложбе ускршњих рукотворина.
• Светско првенство у надметању гускова (Гускијада): Специфична народна манифестација која се одржава крајем фебруара. Заснива се на природном нагону гускова који се у време парења боре за наклоност женки. Мештани строго поштују правила заштите животиња, а победнички гусак доноси велики престиж свом власнику. Манифестација слави везаност банатског паора за своје двориште и традиционално сточарство.
• Меморијал Мирослава Антића (Микин антићевски дан): Ова књижевна и културна манифестација одржава се средином маја у част славног песника рођеног у Мокрину. Окупља писце, глумце и уметнике из целе Србије.

2. Руско Село: Слава и неговање међуетничког фолклора

Руско Село је препознатљиво по неговању мултикултуралности, где се српска баштини упоредо са мађарским наслеђем.

• Великогоспојински дани: Централна манифестација села која се одржава крајем августа поводом сеоске славе Успења Пресвете Богородице. Програм почиње свечаном литургијом и литијом, а наставља се „Фијакеријадом“ – смотром најлепших банатских коња и фијакера. У оквиру манифестације одржава се и традиционално такмичење у кувању рибље чорбе.
• Гужајош: Сменом фолклорних ансамбала, у организацији КУД-а „Братство јединство“, Руско Село једном у неколико година постаје центар традиционалне игре Баната. Овде се приказују аутентичне српске игре из Северног Баната, карактеристичне по специфичном кораку и ношњи.

3. Наково, Банатско Велико Село и Нови Козарци: Наслеђе колониста

Ова три села су након Другог светског рата насељена српским становништвом из Босне, Лике и Крајине. Њихове манифестације су фасцинантан спој изворних крајишких обичаја и локалне банатске средине.

• Крајишки вишебој (Банатско Велико Село): Одржава се током лета у оквиру сеоске славе (Свети Илија). Такмичари се надмећу у старинским спортским дисциплинама као што су бацање камена с рамена, скок удаљ из места, надвлачење конопца и пењање уз уздижну кулу. На овај начин се чува сећање на старе завичајне игре.
• Илиндански дани (Нови Козарци): Манифестација посвећена сеоској слави Светом Илији. Кључни догађај је „Пита у Новим Козарцима“, где удружења жена праве џиновску традиционалну крајишку питу кромпирушу, чија дужина често прелази неколико десетина метара.
• Видовдански дани (Наково): Наково слави Видовдан кроз смотру дечјег фолклора, свечане духовне академије и такмичења у припреми банатског пасуља на отвореном.

4. Остала сеоска места: Банатски коњи и гастрономија

Мања села у околини Кикинде чувају кулинарску баштину и љубав према коњичком спорту.

• Штраусијада (Банатска Топола): Специфична етно-гастрономска манифестација у којој се удружења жена такмиче у припреми банатских штрудли (са маком, вишњама и орасима) по рецептима који се преносе са колена на колено.
• Фијакеријада у Иђошу: Одржава се током јуна и окупља љубитеље коња. Иђош је чувен и по својим виноградима, па се у фебруару организује традиционални Дан вина, када локални произвођачи излажу аутентична банатска вина на дегустацију и оцењивање.
• Сеоска слава у Сајану (Свети Стефан): Иако је Сајан село са већинским мађарским становништвом, сеоске свечаности укључују и заједничке програме српских културних друштава, чиме се приказује вековни суживот на овим просторима.

Фото: gradski.online