Ветерник је у недељу, 22. јуна, био домаћин треће по реду манифестације „ Косачки дан“, догађаја који из године у годину окупља све већи број љубитеља традиције, поштоваоце старих заната и све оне који желе да сачувају дух и обичаје наших предака.
Ветерник је колонистичко насеље формирано од српски добровољаца након Великог рата које се налази у саставу Града Новог Сада и представља комбинацију урбане и руралне средине.
Пре Првог светског рата, на овом месту је постојао Нови Мајур у власништву грофова Котек, где је 1910. године регистровано 272 становника.
Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде-ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне.
По завршетку Првог светског рата, краљ Александар је својим добровољцима, који су, учествујући у великој бици против бугарских снага, били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти Солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур и створили заметак овог насеља. Железничка станица Хотеково, названа по оближњем имању грофа Хотека, преименована је у Ветерник у мају 1923, по предлогу управе Дома слепих инвалида у Земуну.
Насељавање Ветерника је трајало од 1923. до 1937. године. Насељеници су се прво настанили у зграде старог мајура, а 1928. године почиње изградња нових кућа. Југозападно од Ветерника изграђен је други део насеља зван Пасуљиште. То су биле две улице јужно од пута Нови Сад – Бачка Паланка. Пасуљиште је основало око 50 сиромашних породица из Футога. Насеља Ветерник и Пасуљиште су убрзо административно спојена, а статус самосталног насеља Ветерник добија после Другог светског рата.
Број становника овог колонистичког насеља нагло расте шездесетих и седамдесети година прошлог века, а посебно је насељен и велики број избеглих лица деведесетих година, тако да Ветерник данас броји преко 20.000 становника.
У организацији Удружења „Јањска коса“ и његовог председника Зорана Раките, манифестација „Косачки дан“ је ове године донела богат програм, такмичарски дух, али и пријатељску атмосферу која је преплавила просторе где се одвијало надметање косаца.
Јутро је започело окупљањем учесника из разних крајева Војводине и региона, а многи од њих стигли су у традиционалној ношњи, носећи своје вешто наоштрeне косе — симбол вредноће, дисциплине и вештине која се на оваквим догађајима преноси са генерације на генерацију. Сама атмосфера подсећала је на нека прошла времена, када су косидбе биле не само посао већ и важан друштвени догађај.
После свечаног отварања, чији је домаћин био председник Удружења Зоран Ракита, уследило је такмичење косаца у више категорија. Такмичари су се надметали у брзини, прецизности и техници косидбе, а публика је бодрила сваког учесника, препознајући уложени труд и мајсторство које овај занат захтева. Посебну пажњу привукли су млађи учесници, који су својим наступом показали да традиција није заборављена и да има своје достојне наследнике.
Централни догађај манифестације је косидба, која је и ове године, поред духа традиције, имала и такмичарски карактер, а можемо слободно рећи да су овде сви учесници победили.
Прво место у косидби у мушкој конкуренцији освојио је Марко Мирић, други је био Младен Томић из Мркоњић Града, док је треће место освојио Марио Прљевић из Томиславграда. У такмичењу за најбоље покошену парцелу победу је однео Миле Ракита, док је у женској конкуренцији триумфовала Стојка Беатовић.
Осим такмичарског дела, програм је био обогаћен и пратећим садржајима: изложбом старих алата, дегустацијом домаћих производа, наступима културно-уметничких друштава и дружењем које се наставило до касних поподневних часова. Посетиоци су имали прилику да се упознају са начином на који се некада организовала косидба, да чују савете искусних косаца и да се на тренутак врате у време када је природа диктирала ритам свакодневног живота.
Како истиче организатор Зоран Ракита, циљ манифестације није само такмичење, већ пре свега очување културног наслеђа и неговање заједништва:
„Трудимо се да овим окупљањем оживимо један део наше традиције, да подсетимо млађе генерације на то како се некада живело и радило, али и да створимо прилику да људи проведу дан у природи, у добром расположењу и дружењу.“
Трећи „Косачки дан“ у Ветернику потврдио је да интересовање за традиционалне манифестације расте, а организатори су најавили да ће се наредне године трудити да програм буде још садржајнији и разноврснији. Утисак који су понели како учесници тако и посетиоци јесте да су овакве манифестације драгоцен део културног идентитета, али и подсећање на вредности које су обликовале наш народ.
Ветерник је тог јунског дана још једном показао да уме да негује и чува традицију, док је манифестација у организацији Удружења „Јањска коса“ и Зорана Раките још једном оправдала своју важност — као место сусрета, заједништва и поштовања према раду и обичајима наших предака.
