У оквиру Сајма завичаја у Новом Саду, 8. фебруара 2026. године, свечано је представљен зборник радова са научног скупа „Срби у Босанској Крајини – сеобе, ратови и страдања“, који је одржан у јесен 2024. године у Јању. Представљање је привукло велику пажњу стручне јавности, представника научних институција, културних организација, завичајних удружења и посебно потомака и очевидаца дешавања о којима зборник говори.
У Зборнику се налази 19 радова који се хронолошки протежу од времена краја 18. века и све до 90-их година прошлога века и одбрамбено отаџбинског рата у коме је српски народ на простору БиХ успио да створи своју државу Републику Српску.
Догађај је одржан у свечаној сали на Сајму завичаја и окупио је ауторе прилога, уреднике зборника, организаторе скупа и бројне заинтересоване посетиоце. Програм је почео кратким уводом модератора, који је присутне упознао са контекстом скупа одржаног у Јању — са научним циљевима, темама које су биле у фокусу и методолошким приступима учесника. Наглашено је да је скуп био мултидисциплинарног карактера, окупљајући историчаре, етнологе, демографе, правнике и представнике документационих центара, са циљем да се систематизовано и критички сагледају процеси сеоба, ратних сукоба и страдања српског становништва у Босанској Крајини.
Покровитељ овога зборника је Епархија бихаћко-петровачка, а на овом послу били су ангажовани историчари са Института за савремену историју у Београду, и професори Института за хуманистичке друштвене науке Филозофског факултета у Бањалуци.
О Зборнику су говорили прота Бране Миловац који је говорио о страдању српскога народа на простору Јања и села која припадају Јањској области, историчар Немања Вујић са Института за савремену историју који је говорио о дешавањима у 90-им годинама на просторима Босанске Крајине и историчар Павле Орбовић који је говорио о миграцијама српског становништва са простора Босанске Крајине, Јањске висоравни у периоду од 1945. до 1948. године.
Говорници су у свом обраћању истакли рад и напор колективa у припреми публикације: прикупљање радова након скупа, рецензије, архивска верификација података и уређивачке интервенције које су обезбедиле научни ниво и јасну структуру текста. Представљене су систематизација прилога у зборнику: тематске целине које обухватају демографске промене и миграционе токове, анализе ратних операција и њихових ефеката на цивилно становништво, судбине интернирaних и прогнаних лица, као и обраду докумената, фотографија и мемоарског материјала који осветљава лична и колективна страдања.
Они су посебно нагласили значај архивских истраживања и коришћења непубликованих извора — локалних матичних књига, документа из војних и цивилних архива, сведочанстава преживелих и породичних збирки — који су омогућили дубље и конкретније анализе. Једна од важних порука представљања била је потреба континуиране документарне обраде и дигитализације грађе како би будуће генерације имале поуздан увиђај у демографске и историјске токове Босанске Крајине.
Аутори радова који су говорили на промоцији осврнули су се на неколико кључних ствари: први је демографски континуитет и прекиди — како сеобе у различитим периодима (економске миграције, организоване колективне сеобе, принудне миграције услед ратних дејстава) обликују структуру становништва и породичне судбине; други је документација ратних злочина и цивилних жртава, где су представљене методолошке дилеме у утврђивању чињеничног стања и бројчаних података; трећи је питање меморије и њено место у локалним и националним наративима — како се сећање чува, транспонује и понекад политизује кроз генерације.
Током презентације посвећене су и посебне секције зборника у којима су обрађене локалне приче и историје појединих месних заједница и породица, које пружају живу слику свакодневице и несрећа. Хронолошки распоред прилога омогућава читаоцу да прати развој догађаја — од претходних миграционих образаца и економских околности до специфика ратних акција и њихових последица по локалну популацију.
На промоцији су се огласили и представници завичајних удружења и невладиних организација, који су истакли практичну вредност зборника: у служби образовања, културне заштите и подршке процесима тражења несталих и пописивања жртава. Наглашено је да публикација може да служи и као ресурс за школске програме, локалне музеје и изложбене поставке, али и као документ који промовише дијалог заснован на чињеницама.
Публикација је изашла у штампаној форми и као дигитални изданак, чиме је омогућен лакши приступ научној и општој јавности. На Сајму завичаја посетиоцима је омогућено да прегледају примерке зборника, да разговарају са ауторима и да набаве публикацију. Интересовање је било значајно, нарочито међу младим истраживачима, студентима историје и етнологије, као и представницима институција које се баве архивском делатношћу.
Током разговора након званичног дела представљања, указано је на неке правце даљег рада: продубљивање компаративних истраживања о сеобама у западно-балканском контексту, примена савремених дигиталних метода у обради демографских података, те унапређење међународне сарадње у области истраживања ратних злочина и трагања за несталима. Саговорници су сложни да је неопходно наставити критичко и емпиријско проучавање периода који су означени великим потресима за локалне заједнице.
Закључно, представљање зборника „Срби у Босанској Крајини – сеобе, ратови и страдања“ на Сајму завичаја у Новом Саду представљало је значајну научно-просветну и културну активност. Публикација је остварила циљ да систематизује и учини доступним резултате научног скупа одржаног у Јању 2024. године, да подстакне даљу дискусију и истраживања, и да послужи као платформа за очување документације о судбинама људи и заједница у Босанској Крајини. У непосредном контакту са публиком, аутори и уредници су добили повратне информације које ће им помоћи у припреми будућих издања и пројеката, уз јасан циљ — да се историјске чињенице сачувају, систематизују и учине доступним следећим генерацијама.
фото: Драгана Бокун
