У свечаној сали Матице српске у Новом Саду одржана је промоција 19. броја часописа „Гласник Љубиња“, публикације посвећене историји, култури и идентитету овог малог херцеговачког места. Промоција је привукла бројне учењаке, књижевнике, представнике културних институција и чланове локалне заједнице, а представљање је организовано и у Сиригу, где је публика имала прилику да ближе упозна садржај новог издања и ауторе.
Велики и непроцењив значај је организовање оваквих промоција у локалним заједницама у Војводини где су се Херцеговци досељавали махом колонизацијама али и економским миграцијама. Они су се организовали у завичајна удружења која чувају српско културно наслеђе и традицију Херцеговине у новим локалним срединама, попут Сирига и Новог Сада, где данас живе.
Мало Љубиње је још 1902. године, приликом оснивања пододбора „Просвјете“ на нивоу Босне и Херцеговине, успело да окупи неопходних 50 чланова и постане трећи пододбор у историји, одмах након Бањалуке и Мостара. Тадашња снага малих средина остала је темељ на којем „Гласник“ почива и данас.
Промоцију у Матици Српској је отворио генерални секретар Матице српске Милан Мицић, а о значају часописа као историјског сведочанства говорили су професори Славко Гордић и Вељко Брборић, те начелник општине Љубиње Стево Драпић, као и председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић.
Како је речено, овај број настоји да повежe академски приступ и локалну праксу: садржај обухвата научне прилоге о историји и етнографији, приповедне и мемоарске текстове, као и документарне грађе и архивске материјале везане за Љубиње и околна насеља. Посебна пажња посвећена је очувању материјалне и нематеријалне културне баштине, као и проблемима демографског и друштвеног развоја руралних подручја.
У оквиру програма, неколико аутoра прочитало је одломке својих прилога и одржало кратка излагања о методологији и значају истраживања. Истакнуто је да часопис служи као платформа за дијалог између истраживача, практичара и шире јавности. Уредништво настоји да омогући просторе за објављивање резултата локалних истраживања, сведочанстава старих становника и јавних докумената који доприносе бољем разумевању прошлости и садашњости подручја.
Говорници су похвалили мултидисциплинарни приступ часописа и нагласили значај архивске заштите и систематског обрађивања локалних материјала. Учесници су посебно издвојили прилоге који се баве личним мемоарима и усменом историјом, јер су они, како је речено, често једини доступни извори за реконструкцију свакодневног живота и обичаја у прошлости.
Презентација у Сиригу, организована као допунски део промотивне туре, имала је више интиман карактер: окупљени мештани и локални активисти уживо су разговарали са ауторима, постављали питања и предлагали теме за наредна издања. Тај формат је, како су учесници навели, допринео бољој повезаности редакције са читаоцима на терену и омогућио прикупљање нових сведочанстава и документације за будуће студије.
Драгана Турањанин, прва жена на челу љубињске „Просвјете“ у њеној дугој историји, потписује овај број, што му даје посебан печат. Она је говорећи о настанку 19. броја истакла важност континуитета, док је о почецима „Гласника“ говорио проф. Ратомир Ћук, човек заслужан што је овај завичајни летопис заживио и опстао од првог броја.
Уредништво је публици саопштило да 19. број доноси и богату илустративну грађу — фотографије, мапе и архивске документе — који визуално обогаћују текстове и помажу у интерпретацији представљених тема. Наглашено је да су у припреми учествовали истраживачи из различитих институција, као и локални сарадници, што је резултовало разноврсним и релевантним прилозима.
Поред научних и документарних садржаја, часопис настоји да одржи и литерарни сегмент: у новом броју објављени су и поетски и прозни прилози који тематизују сећање, припадност месту и промене у друштвеном окружењу. Ова комбинација, како су навели говорници, утиче на широку читалачку публику и омогућава различите приступе разумевању локалне стварности.
На крају промоције, уредништво је позвало сараднике и читаоце да достављају материјал за наредна издања и најавило наставак активности усмерених на дигитализацију архиве и ширење доступности часописа путем онлајн платформи. Посетиоци су изразили очекивање да ће „Гласник Љубиња“ и убудуће функционисати као важан извор документације и простор за размену знања о прошлости и савременим изазовима локалних средина.
Часопис је доступан у штампаном издању и преко канала удружења и библиотека које сарађују са уредништвом. Заинтересовани читаоци у Сиригу и Новом Саду могли су на лицу места да преузму примерак и размене утиске са ауторима и уредницима.
Фото: Драгана Турањанин (Просвјета)
