У ово колонистичко насеље већински долази становништво из Црне Горе које се данас дели на Србе и Црногорце, али ту су и Срби из Босанске Крајине који долазе у нешто мањем броју. Тако је настала и Војвођанска косидба на којој можемо препознати културно наслеђе досељеника помешано са војвођанским обичајима.
Све до 1861. године данашње насеље Бачко Добро Поље се звало Мали Кер. Године 1861. Мађари су му променили име у Киш Кер, које ће се касније називати и писати једним именом Кишкер, све до 1922. године. Године 1922. добија назив Прибићевићево по српском политичару Светозару Прибићевићу. Овај назив ће се задржати до 1933. године, када се појављује ново име Бачко Добро Поље, и тај назив остаје све до 1947. године. Само у току 1947. године, дакле годину дана, носиће назив Добро Поље, да би се од 1948. године па на даље звало Бачко Добро Поље.
Бачко Добро Поље као данашње име села настало је кроз сложен процес комеморативне топонимије у Краљевини Југославији након Првог светког рата. Главни разлог за овај назив био је одавање почасти српским војницима који су се истакли у бици код Доброг Поља на Солунском фронту 1918. године. Префикс „Бачко“ додат је из разлога да се означи географска припадност Бачкој регији, као и разликовање од других насеља сличног имена у Краљевини Југославији.
Прва група црногорских колониста стигла је у Бачко Добро Поље 19. новембра 1945. године, да би до септембра 1946. године насељено у Бачком Добром Пољу 553 породице колониста из дурмиторског краја. Нова група колониста са 32 српске породице из Босанске Крајине пристигла је јуна месеца 1947. Током 1945. године одобрено је да се у Бачком Добром Пољу насели и известан број породица, који су ту дошли самостално после рата, „аутоколонисти“. Њихов број је износио 50 породица, то су били етнички Срби пореклом из Херцеговине, Далматинске Загоре, Лике, Босне, јужне Србије.
Током колонизације и након њеног завршетка дошло је и до враћања становништва у матичне крајеве из којих су колонизирани, услед најчешће тешког привикавања на климу. Од црногорских колониста се вратила 201 породица, док од колониста из Босанске Крајине 4 породице.
На пространим ливадама између канала и багремових алеја, где се мирис свеже покошене траве меша са пролећним ваздухом, одржана је 16. Војвођанска косидба, манифестација која већ годинама окупља љубитеље традиције, доброг дружења и старих заната. Село је од раног јутра живело у ритму косачког такта: металне оштрице секле су росну траву, док је публика стрпљиво пратила сваки покрет такмичара.
Манифестацију је отворио Милан Глушац, председник општине Врбас, који је поздрављајући такмичаре и посетиоце истакао да Војвођанска косидба већ 16 година потврђује да човек треба да чува везу са плодним ораницама и ливадама које га хране, као и да чува наслеђе, традиције, вештине и знања из прошлих времена.
Најбољи косци из целе Војводине, али и из околних региона, пристигли су да одмере снагу, вештину и прецизност. Такмичење је започело свечаним постројавањем косаца, који су у традиционалној ношњи, са осмесима и благом тремом, чекали свој ред. Жирирање је било строго: оцењивала се техничка исправност косе, брзина, равномерност покошене површине и сама техника замаха — онај тихи, али одлучни покрет који вековима одређује доброг косца.
Посебну атмосферу стварале су домаћице које су на импровизованим штандовима припремале војвођанске специјалитете: топлу проју, штрудле, слатко од дуња, као и домаћи кувани пасуљ. Све је било пропраћено звуцима завичаја, који су, као и сваке године, давали манифестацији ону препознатљиву, топлу ноту.
Најмлађи посетиоци имали су прилику да се опробају у традиционалним играма, у трци скакања у џаку, као и у гађању ватрогасних мета, док је за нешто старије било организовано такмичење у ручном кошењу траве. Организатори истичу да је циљ манифестације не само такмичарског, већ и едукативног карактера: очување културе, обичаја и сеоских радова који су обликовали живот овдашњег човека. Војвођанска косидба, кажу, све више привлачи и млађе генерације, што се и ове године јасно видело по броју нових, младих такмичара.
Прву награду у ручном кошењу у мушкој конкуренцији освојио је Зоран Ракита из Новог Сада, поријеклом из Републике Српске, а у женској конкуренцији Стојка Беатовић из Бача, пореклом са Романије.
Предсједник Удружења „Војвођанска косидба“ Цвијета Кнежевић изјавила је да је у групној конкуренцији победила трочлана екипа из Јања у Републици Српској.
У музичком програму манифестације наступили су Новица Текић, Браћа Росић и фолклорни ансамбл Културног центра Врбаса.
Манифестацију је организовало Удружење „Војвођанска косидба“ уз подршку Туристичке организације и општине Врбас, Савеза крајишких удружења Нови Сад, Фонда за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Аутономне покрајине Војводине и Представништва Републике Српске у Србији.
На крају дана, након што су последњи откоси падали у уредне траке, проглашени су најбољи косци у неколико категорија. Али, судећи по расположењу и аплаузима публике, највећи победник била је сама традиција — поново оживљена на широким пољима Бачког Доброг Поља.
Шеснаеста Војвођанска косидба окончана је уз свечану доделу награда и обећање организатора да ће се овај лепи обичај наставити и наредних година, као живи подсетник на вредности које су вековима одржавале војвођанска села.
Фото: Представништво Српске у Србији
