ПАРТИЈАРХ Српски Иринеј преминуо је данас. Смрт је констатована нешто после 7 часова.
Подсетимо, патријарх Иринеј примљен је 5. новембра у Војномедицински центар на Карабурми у Београду.
Дан раније, констатовано је да је позитиван на коронавирус.
ОВАКО ЈЕ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ГОВОРИО О КОСОВУ: Царски Призрен и Пећка патријаршија никада неће бити ван Србије, ситуација се мења у нашу корист
Патријарх је био изузетно везан за Косово и Метохију, напаћене Србе који су живели доле и све наше светиње.
Он је био професор Призренске богословије 1959—1968. године, а ректор од 1971—1974. године. Увек је истицао да српски народ не може да се помири са тим да Косово буде изван Србије.
– Да царски Призрен, у коме су царовали Милутин и Душан. Да Пећка патријаршија, која је званична резиденција српског патријарха и српске цркве буде изван Србије, то у нашу главу не може да уђе – говорио је поглавар СПЦ. Он је такође говорио и о животу наших људи на Космету, и истицао је да то није живот, без слободе и икакве наде у будућност. – Али се боре и желе да остану, иако други чине све да их тамо буде мање – говорио је Иринеј. Он је истицао да Албанци нису освојили Косово у рату, него „благодарећи светским пријатељима“ који су им омогућили да се населе на Косову.
– У томе их је у многоме помагао свет. Ја кад сам први пут дошао у Призрен, тамо је било 16.000 Срба, сада их има 20 душа. Тако је и у Приштини и у Пећи и у Ђаковици – говорио је пастир српске цркве. Иринеј је оценио да албански политичари због отворене подршке моћних западних држава „нису вољни ни да разговарају, а камоли да преговарају“ са српском страном. – Увек сам говорио да у решавању проблема на Косову први услов треба да буде безбедан повратак 250.000 Срба, протераних од 1999. до 2004. године.
Mеђународна заједница треба да помогне најпре по том питању, па тек онда да организује разговоре о другим темама – говорио је он. Патријарх Иринеј је такође истицао да се државни врх Србије озбиљно и храбрп бори са проблемима на Космету, и истакао и да се ситуација у свету по том питању полако мења.
– Нема неког великог корака, али је то ипак присутно. Добијамо утисак да се они мењају у корист нашег народа. Какве ће плодове то донети, остаје да се види – говорио је патријарх Иринеј. Он је истицао да не сумња у велики напор који чини државни врх да одоли том, како је навео, великом искушењу и да поједине земље промене своје мишљење и ставове о Косову и Метохији.
– Верујем да ће њихов напор донети плода, као што верујем да ће многе државе које су се показале као тешки непријатељи видети ситуацију и да ће заузети другачији став – говорио је паријарх Иринеј.
ТО САМ НАУЧИО ОД ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Овако је Иринеј говорио о свом духовном оцу
Он је изабран за патријарха 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве, а устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобар 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.
– Патријарха Павла сам упознао знатно пре него што је постао патријарх… Карактеристично за њега је да је наставио начин и стил живота који је узео као монах. Живео је једноставним и простим животом, никада није тражио да буде служен, био је скроман у свему, у понашању, у контакту са људима, у одећи и храни…
Његове речи су биле сагласне са животом који је водио. То је оно што сам научио од њега – говорио је патријарх Иринеј о блаженопочившем Павлу. Почетком новембра из СПЦ је саопштено да је патријарх Иринеј заражен коронавирусом и да је примљен у специјалну ковид болницу у Београду. Његово стање се погоршавало, пре свега због придружених срчаних сметњи које је имао, а за његов живот су се борили конзилијуми српских и руских лекара.
КО ЈЕ БИО ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ? На крштењу добио име Мирослав, по завршетку Гимназије одредио свој пут
ЊЕГОВА Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане.
На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.
Истога месеца на дан Св. Петке 27. октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког где се до именовања за патријарха налазио.
Патријарх Иринеј је био вредан делатник као Епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, јер је стари који се налазио преко пута Саборне цркве срушен 1947. године. По пројекту Александра Радовића на падинама Делијског виса изграђен је храм посвећен Светом Сави првом архиепископу српском и оцу нације српске, а темеље храма је осветио епископ нишки г.г. Иринеј. Црква Св. Саве је у многоме инспирисана хиландарским храмом (Милутиновом црквом). Грађена је као триконхосна базилика са централним кубетом које носе пиластри. Изнад припрате се налазе два мања кубета. Са западне стране је дозидан улазни трем слично Лазаревој припрати у Хиландару, с тим што је овај трем отворен и застакљен полуобличастим сводовима. Поред цркве сазидан је веома леп конак.
Године 1997. постављен је камен темељац за нову цркву која је почела да се гради на новом нишком гробљу и биће посвећена воздвижењу часног крста. Освећење темеља извршио је епископ нишки г.г. Иринеј. На Лазареву суботу (Врбица) 03.04.1999. године, у новом нишком булеварском насељу, у парку на тргу Светих Константина и Јелене поред школе Свети Сава, извршено је постављење и освећење темеља нове цркве. Освећење је извршио владика нишки г.г. Иринеј са свештенством. Пројекат цркве урадио је архитекта Јован Мандић. Црква има елементе рашке градитељске школе, мада је помало неуобичајена реализација таквог храма са два звоника. Црква је посвећена Св. цару Константину и његовој мајци царици Јелени (што је уједно и нишка градска слава). Храм се налази на дивном месту у може се рећи централном градском парку, и свакако ће допринети лепшем изгледу целог амбијента. Овој цркви гравитира огромно насеље од око 80 000 људи. Изградњом ове цркве био би у многоме ублажен проблем недостатка православних храмова, а становници ових насеља неће морати недељом и другим празницима да пешаче 3-4 километра до најближе цркве.
И по другим деловима епархије нишке видљива је велика грађевинска активност, како на изградњи нових, тако и на обнови постојећих храмова и манастира. Моментално се диже приближно 40 храмова на територији нишке епархије. Приближно овом броју је и број цркава које се обнављају.
Године 1998. је први пут после 50 година за храмовску славу нишке Саборне цркве, Духове, обновљена је велика литија улицама града Ниша.
Извор: novosti.rs
Нема коментара