Завичајна заједница „Република Српска“ из Суботице традиционално је обележила своју славу – празник Светог Стефана, као и Дан Републике Српске, свечаним скупом који је одржан 9. јануара 2026. године у Суботици. Догађај је окупио велику бројност чланова заједнице, гостију из јавног, културног и верског живота, представнике институција и бројне грађане, што је још једном потврдило значај и улогу удружења у очувању традиције, културног идентитета и међусобне подршке Срба из Републике Српске који живе у Војводини.
Програм свечаности почео је пријемом гостију и традиционалним ломљењем славског колача уз присуство свештенства које је служило молебан и благословило окупљене. После интонирања химне Србије и Републике Српске, као и химне завичајног удружења „Нема раја без роднога краја“, како обичаји налажу, освештан је славски колач а овогодишњи кум Зоран Челик предао је кумство Александру Вујиновићу.
Емотивни моменат обреда праћен је тихом молитвом и интонирањем химне, након чега је уследио пригодан уводни говор председника Завичајне заједнице Милорада Ћопића . У свом обраћању председник је истакао значај очувања културних обичаја и веза са матичном земљом, захваливши члановима и сарадницима на континуираним напорима у организовању програма који негују успомену, језик и обичаје.
– Ми из Суботице желимо да пошаљемо јасну поруку – Дрина није граница, ми смо један народ. Истовремено, желимо да упутимо поруку мира, јединства и сабраности, са искреном молбом и жељом да мир завлада на овим просторима. Већ 34 године постоји Република Српска, и даље се боримо, чувамо и бранимо њену опстојност од свих спољашњих претњи. Многи су изгубили животе да би Република Српска могла да функционише – 26 хиљада храбрих људи уградило је своје животе у темеље ове републике. Ми, потомци тих људи, имамо моралну и историјску обавезу да чувамо успомену на њих и Републику Српску. На овај начин, обележавамо Дан Републике Српске, са поштовањем према жртвама и са надом у будућност у којој влада мир и јединство, рекао је, између осталог Ћопић.
Уследила су јавна обраћања позваних гостију. Представници локалне самоуправе и културних установа похвалили су рад заједнице, нагласивши њен допринос културној и друштвеној сцени Суботице. Посебно је наглашена улога удружења у повезивању људи, помоћи у укључивању младих и организовању образовних и хуманитарних активности. Говори су се такође осврнули на значај 9. јануара као датума који за припаднике Републике Српске носи снажан историјски и симболички значај, при чему је позван тон дијалога, међусобног поштовања и сагледавања будућности.
Посебну емоцију је изазвао генерал-мајор Милорад Ступар, који је као добровољац учествовао у многим биткама и стварању Републике Српске. Он је истакао да је овај дан посвећен и свима онима који су своје животе положили у циљу очувања огњишта, слободе и независности српског народа у Босни и Херцеговини, те додао:
„Веома је важно да спречимо поделе између Србије и Републике Српске под паролом „Дрина је кичма српског народа“. Овај празник се, истовремено, обележава и међу Србима у Црној Гори, имајући у виду њихову борбу за очување српског огњишта, али и у Северној Македонији. У Хрватској смо, нажалост, много тога изгубили управо због подела и међусобног неразумевања. Зато је порука јасна – потребно је да се ујединимо око културе сећања и поштовања свих оних који су своје животе дали за Републику Српску.“
И градоначелник Суботице Стеван Бакић честитао је празник суграђанима који живе ван завичаја, али и њиховој матици:
„Свим грађанима Републике Српске честитам 34 године постојања – године истрајности, поноса и борбе за очување имена, идентитета, вере и традиције. Настала у тешким и бурним временима, грађена уз многа оспоравања, Република Српска је од свог настанка окренута миру, заједништву и стабилности, остајући један од стубова сигурности у региону. – поручио је Бакић и додао да су овакви скупови и обележавања прилика да се подсетимо снажних и нераскидивих веза које повезују српски народ, без обзира на то где живи, као и заједничких вредности које нас обавезују на одговорност, мудрост и посвећеност будућим генерацијама.“
Културно-уметнички програм био је саставни део свечаности: чланови извођачких секција удружења и гостију извели су народне песме и игре, а програм су употпуниле и рецитације о темама родног краја и историјских вредности. Посебну пажњу привукле су песме и мелодије из Републике Српске које су пробудиле носталгију и позитивну емоционалну реакцију публике.
Током свечаности, додељене су и симболичне захвалнице појединцима и партнерским организацијама које су у протеклом периоду допринеле активностима Завичајне заједнице — било кроз волонтерски рад, финансијску подршку или организовање заједничких програма. Нагласио се значај међугенерацијске сарадње: старији чланови преносе знања и сећања, док млађи снажно учествују у реализацији догађаја и дигиталној промоцији послова заједнице.
У беседама је посебно наглашена улога вере, породице и језика у очувању националног идентитета. Свештенство је позвало на молитовно сећање на погинуле и преминуле, као и на међуљудско помирење и солидарност. Наглашена је и активна улога заједнице у помагању социјално угрожених породица, организовању прикупљања хране, гардеробе и других облика подршке угроженим категоријама.
Овогодишње обележавање било је уприличено и као прилика за дискусију о будућим иницијативама: планови укључују наставак културно-образовних програма, јачање сарадње са институцијама у Републици Српској, те организовање тематских трибина и изложби које повезују младе у дијаспори са њиховом историјом и наслеђем. Истакнут је и важан задатак привлачења млађих чланова у управљачке и организационе процесе ради дугорочне виталности удружења.
Свечаност је завршена неформалним дружењем уз традиционална јела и разговоре о личним сећањима, породичним причама и плановима за годину која је предстоји. Присутни су оценили да је програм био садржајан, достојанствен и добро организован, те да остварује примарну мисију Заједнице — да буде место окупљања, подршке и неговања завичајних веза.
Закључно, традиционално окупљање Завичајне заједнице „Република Српска“ Суботица 9. јануара 2026. године потврдило је снажну везу међу припадницима завичаја и њихову посвећеност очувању културног и духовног наслеђа. Догађај је био пример како локалне заједнице у Војводини могу да буду стубови културне истрајности, међуљудске подршке и организационе стабилности у корист будућих генерација.
Фото: subotica.com
