Кнут Бра, норвешки писац, пред промоцију књиге о трговини органима на КиМ: „Јунаци“ Тачи, Харадинај, Чеку, Вокер… Новац многима „запушио уста“
Говори овако Кнут Бра, писац из Норвешке чија дела се с посебном пажњом дуже од деценије „скенирају“ широм Скандинавије. Овај аутор, за чије шпијунско-политичке трилере кажу да је у њима огроман проценат истине, ускоро стиже у Београд. У ексклузивном разговору за „Новости“ објашњава да је његов роман, наравно, фикција али и да злочинци са Космета имају имена. Говори да је радећи на овом роману, заправо кренуо од тврдњи бивше главне тужитељке Трибунала у Хагу Карле дел Понте да су Албанци српске затворенике, њих око 300, пребацили у Албанију и тамо им вадили органе, да би ти људи потом „нестали“.
* „Фастбол“ је књига у којој се тачно зна ко су негативни јунаци?
– Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Агим Чеку, Вилијем Вокер… само су део кулиса за радњу у којој фиктивни јунак Рамуш Вуковар Бакај руководи мрежом најстрашнијих криминалаца који продају девојке ради трговине органима. Када се књига појавила, великих реакција у ЕУ није било и очигледно је да Запад мисли да је инвестирање у рат на Балкану дало резултате и да је зато Европа одлучила да жмури за почињене злочине на Косову. У српској покрајини су злочине чинили сви умешани у сукоб… и Тачи и Харадинај и Вокер. Норвешки министар спољних послова Кнут Волебек преко ОЕБС је 1999. постао шеф Вилијаму Вокеру на КиМ и одмах после преузимања те функције кренуло је норвешко инвестирање у Косово.
*Приликом писања о Косову кренули сте од Норвешке?
– Кренуо сам од новца из нашег буџета. За кратко време 1999. потрошили смо 180 милиона евра на КиМ, а тамо смо имали минорне снаге. На годину дана ратовања у Авганистану, које је било свеобухватније, потрошили смо око 84 милиона. За 20 година ратовања у Либану дали смо 484 милиона. Верујем да су паре за Косово отишле на јачање ОВК. Због ових својих текстова саслушавале су ме норвешке обавештајне службе, мада сам објавио само јавни податак.
ДИПЛОМАТА СТРАДАО ЗБОГ ИСТИНЕ* ИМАЛИ сте проблема због књиге „Ордеруд“?
– Када сам писао о познатом случају сумњиве смрти од рака норвешког дипломате (обавештајца) Пера Пуста и његове супруге Ане са још два члана породице, који су страдали 15 дана након смрти главе породице, указивао сам на његову службу 1999. у Београду и противљење да се наоружава ОВК. Имам поуздане информације да су они били жртве јер су се противили наоружавању ОВК новцем норвешких пореских обвезника. Ова убиства никада нису разјашњена.
* Уследило је интересовање за случај „Рачак“?
– О инсценираним догађајима у Рачку пишем и у овој књизи.Информације сам добио пре свега од људи који су били на лицу места и који, наравно, желе анонимност. Уосталом, о Рачку као режираном злочину да се крене у НАТО бомбардовање детаљно су писали и „Фигаро“ и „Шпигл“. У немачком листу је документовано да је, рецимо, француска обавештајна служба пратила радио-саобраћај током битке између Срба и ОВК у Рачку и да постоје чврсти докази који компромитују ОВК верзију догађаја у Рачку. То важи за готово све догађаје на Косову.
* Вилијама Вокера означавате као човека који је „кумовао“ многим догађајима на КиМ. Да ли су реаговали Американци?
– Не. Он је, као што знате, добио висока признања за своје неутрално службовање у Верификационој комисији за Косово, како од Албаније, тако и од Косова.
* Пишући роман имали сте велико поверење у Дел Понтеову јер ваш јунак њој даје доказе о злочинима Албанаца…
– То што нико сем Срба у Хагу није осуђен, или је то мали број других, тешко је објаснити. Конкретно, у косовском случају сведоци злочина над Србима су уплашени, а многи су нестали. Један мој извор ми је описао посебан случај о сведоку који је био спреман да говори о албанским злочинима у Хагу и због тога морао да живи са промењеним идентитетом.Његову тадашњу адресу је одао норвешки службеник и сведок је убијен. Ова прича тражи целу књигу и нажалост, прича није усамљена.
* Стиче се утисак да су ваши романи идеални за екранизацију.
– Има интересовања и за филм. Тираж мојих књига варира, али током година се створила стална публика од више хиљада читалаца. Оно што је добро са мојим књигама је то да њима не истиче рок актуелности. Продају се исто, из године у годину. Долазим у Београд 14. априла када ће „Муњевити удар“ бити представљен и на српском.
Извoр: www.novosti.rs , Драган ВУЈИЧИЋ
Нема коментара