Поред приказивања очувања, неговања и промоције културе досељеника у колонистичка насеља у Војводину и њихових потомака кроз стваралаштво, серијом истраживачких текстова ћемо прво приказати када, како, одакле и у која места су се доселили у Војводину. Обзиром да је ово веома обимно истраживање, као и остале активности на овом пројекту, одлучили смо да ово буде први део у којем ћемо говорити о Крајишницима досељеним колонизацијом из Високе Крајине, односно општина Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово, Босански Петровац, Кључ, Купрес и Ливно.
Слика „Панорама Дрвара“, 80х60 цм, уље на платну, аутор: Константин Гушић
Иако их има досељених и раније, највише Дрварчана се доселило организованом колонизацијом од 1945 – 1948. године или у оквиру аграрне реформе како су је називале власти тадаше државе. Ипак колонизација је термин који се одомаћио у народу, а колонистичка насеља су формирана скоро у целости од ових досељеника.
Прво ћемо ипак споменути прву аграрну реформу која се одвијала између два светска рата, па смо тако пронашли податке у која колонистичка насеља долази одређен број становника из Дрвара и околине. Углавном нема прецизних података гдје су и у коликом броју дошли Дрварчани, јер су то углавном добровољци српске војске из Великог рата који су махом прелазили из аустроугарске војске или су то чак они који су прво отишли у Америку, а затим се пријављивали као српски добровољци.
Ипак има пар колонистичких насеља из тог периода у којима смо пронашли да се спомињу досељеници из Дрвара, па ћемо их набројати:
- Данашња општина Житиште – Банатски Душановац (Дрвар, Гламоч) – 98 породица
- Данашња општина Нови Кнежевац – Подлокањ (Банатско Аранђелово) (Дрвар, Б. Петровац, Б. Грахово) – 140 породица
Када је у питању колонизација после Другог светског рата, ту смо нашли много прецизније податке, па ћемо детаљније говорити о њима.
Иако Бачка Паланка није посебно формирано колонистичко насеље, највише Дрварчана долази управо у овај бачки градић, те га, поред староседелаца, чини великим колонистичким насељем. Ако додамо и велики број избеглица који су дошли од 1992 – 1996. године, те све њиове потомке, можемо рећи да је Бачка Паланка већински насељена Дрварчанима. Тако је у само насеље Бачка Паланка колонизацијом 1945 – 1948. године дошло око 2.500 Дрварчана, а из последњег отаџбинског рата је по подацима Комесаријата за избеглице дошло још 1.603 лица из Дрвара. Дакле, када је у питању српско културно наслеђе о коме говоримо у овом пројекту, можемо рећи да се у Бачкој Паланци и данас у највећој мери негује крајишко наслеђе које су Дрварчани донели у ово место.
Још ћемо се задржати у Бачкој и споменути једно колонистичко насеље у које се до 1948. године досељавају Дрварчани, а то је Бачки Јарак који данас припада општини Темерин. (тада припадао Срезу Нови Сад) Нисмо нашли прецизне податке о бројевима, али по презименима се може закључити да и ово насеље већински чине Дрварчани, а ту су и њихове комшије из Босанског Грахова и Ливна и нешто мање Кључана и Петровчана. У овом насељу је изграђена и Завичајна кућа углавном са експонатима које су колонисти донели из Дрвара, а у њој се одржавају бројне манифестације посвећене очувању српског културног наслеђа.
У Средњем Банату и некаашњем Срезу Зрењанин, налази се још једно колонистичко насеље које су Дрварчани населили у већем броју. То је место Шупљаја које мења и име у Крајишник а новом административном поделом данас припада општини Сечањ. Овде су, као што и ново име каже, дошли колонисти из Босанске Крајине, а међу најбројнијима су управо они из Дрвара и околине. Данас имају неколико догађаја који чувају српско културно наслеђе, а они који то најбоље раде у Крајишнику су чланови локалног КУД-а „Јандрија Томић Ћић“ који носе име по народном хероју из Дрвара. Они имају братску сарадњу са АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара који су им гости сваке године, а и сами редовно иду у узвратну посету у Дрвар – завичај својих предака.
Уз саму румунску границу у данашњој општини Кикинда, налази се Банатско Велико Село, још једно колонистичко насеље у које долазе Дрварчани у великом броју. Ово насеље је настало спајањем три села која су се до 1945. године звала Свети Хуберт, Солтур и Шарлевил, а насељавали су и Немци и Французи. Комплетно село насељавају становници из Дрвара и Босанског Петровца и неколико породица из других места из Босанске Крајине. И овде имамо КУД „Марија Бурсаћ“ који носи име народног хероја из Дрвара. Они су најбољи чувари наслеђа у Банатском Великом Селу, а такође имају братску сарадњу и узвратне посете са АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара. Ваља напоменути да и овдашња основна школа „Славко Родић“ носи име дрварског народног хероја, па је веза са завичајем нераскидива.
Ово су четири колонистичка насеља у којима Дрварчани чине већину и где се најаутентичније чувају дрварски обичаји и наслеђе, али има још неколико насеља у која су дошли у нешто маим бројевима, па ћемо их само набројати.
Дакле, поред поменутих, Дрварчани су тада колонизовани и у следећа колонистичка насеља: Нова Гајдобра и Челарево у општини Бачка Паланка, Лазарево општина Зрењанин, Сарча (Сутјеска) у општини Сечањ, Путинци, Инђија и Стара Пазова.
Направили смо преглед колонистичких насеља које су населили становници Дрвара и околине колонизацијом 1945 – 1948. године, а ваља поменути да су у ова насеља и касније долазили Дрварчани. Долазили су углавном ради спајања породица или као економски мигранти, а у највећем таласу су дошли као избеглице за време последњег рата.
Важно је закључити да се у свим овим колонистичким насељима чува и негује српско културно наслеђе са својим специфичностима Босанске Крајине и Дрвара.
