У банатском колонистичком насељу уз саму румунску границу, где се преплићу традиција, вера и заједништво, мештани Накова и ове године свечано су обележили своју сеоску славу – Видовдан. Под ведрим јунским небом, у атмосфери достојанства и саборности, 28. јуна 2025. године село је поново заблистало у знаку највећег завештајног празника српског народа.
Крајем рата 1944. године, највећи део становништва Накова се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине – највише из срезова Босанско Грахово и Босански Петровац, а нешто мање из срезова Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.
Наковчани нису заборавили одакле потичу, па и данас чувају и негују српско културно наслеђе са крајишким предзнаком у банатској равници. Локални КУД „Извор“ на најбољи начин чува традицију, а црквена и сеоска слава Видовдан је свакако најбоља прилика да и сви остали мештани закораче путевима предака, као и да се заједно радују овом великом празнику.
Свечаност је започела јутарњим окупљањем мештана, гостију и представника локалне самоуправе у порти храма Светог кнеза Лазара. После свечаног звона, служена је света литургија, а затим и традиционални чин резања славског колача. Свету литургију у храму Светог кнеза Лазара служили су Живан Васић,старешина наковачке цркве са јерејима Немањом Милинковићем из Банатског Великог Села и Николом Момировим из Нових Козараца.
– Кад причамо о Видовдану морамо се сетити речи Светог Владике Николаја да су Савиндан и Видовдан два највећа српска празника. Један нас учи како се за веру живи, а други како се за веру умире. Видовдан није само Косовски бој. Кнез Лазар није ишао да ратује. Он је бранио свој народ и своју цркву. Видовдан је утемељен пут којим требамо ићи. Христос је дошао на свет међу људе како би им показао пут спасења. Свети Сава је ишао тим путем, а Свети Кнеза Лазар путем Светог Саве, путем Немањића. Наши преци су ишли путем Светог Кнеза Лазара. На нама је да не скренемо са тог пута спасења и да изведемо нашу децу на тај пут. Сви ћемо једном стати пред Господа и Светог Кнеза Лазара, пред Косовске јунаке, наше претке. Шта ћемо им дати као одговор ако скренемо са пута који су нам вековима остављали? Будимо достојни у овом времену својих предака, Косовских јунака и Немањића. Да уздигнуте главе станемо једном испред њих, да нас Господ прими у Царство Небеско и да оставимо пут спасења нашој деци као што је остављен нама – рекао је отац Васић у беседи након литургије честитајући свима овај велики празник.
Као подршка мештанима овог кикиндског села, наковачкој црквеној слави присуствовао је и Младен Богдан, градоначелник Кикинде, те је том приликом истакао:
– „Овде смо да пружим подршку верском и културном животу мештана Накова. Искористио сам прилику да разговарам са њима, да им честитам црквену и сеоску славу и да им предочим планове које имамо за наше месне заједнице у наредном периоду. Локална самоуправа остаје посвећена равномерном развоју свих насељених места, као и очувању верских и културних вредности које чине идентитет нашег града и региона. Присуство великог броја мештана на Литургији показује колики значај овај дан има за заједницу и колико је важно очување традиције и духовности“.
Светлости духовне саборности у наковачкој Лазарици највише је допринело прелепо појање црквеног хора под вођством Милене Радивојевић која је до пресељења у Наково певала у кикиндским светињама. Наковачки црквени хор сачињава петнаестак девојака, а њима су се придружили појци Перо Марјановић и Немања Пеленгић.
Славска трпеза, припремљена са много љубави и у духу српске гостољубивости, окупила је све генерације. Најстарији мештани преносили су младима приче о некадашњим видовданским саборима, док су се у веселој атмосфери могле чути и старе крајишке песме које млади Наковчани научише од својих предака.
Овогодишња прослава у Накову протекла је мирно и свечано, уз снажну поруку очувања традиције. Видовдан, као симбол верности, слободе и трајности, и овога пута је подсетио да се корени народа најбоље чувају кроз заједништво. Мештани Накова су то и доказали – у селима која памте и која трају, празници се негују као живо наслеђе које се преноси са колена на колено.
Са завршетком свечаности, уз поздраве и жеље за здравље и благостање, Наково је испратило још један Видовдан – светковину која, као и увек, остаје дубоко урезана у животу овог банатског села насељеног Крајишницима и њиховим потомцима.
Фотографије: Ивана Костић и Чедомир Вујанић, Инстаграм страница: @the_lensvision
