У времену предоснивања тј. уходавању – дјеловала је тзв. Координација удружења и то врло постојано и активно. Тад су протагонисти били једнодушни, са великим амбицијама и плановима. Из тог периода памти се: спровођење Референдума о изјашњавању о Дану и Крсној слави Републике Српске, као и обиљежавање самог дана, плус што су координатори 2014. издашно одговорили на прикупљање помоћи за поплављене с обе стране Дрине, те су уприличавали представљања разних наслова, у прилог истини, о стварању Републике Српске, затим приказивања филмова сличне и стратишне тематике из цијелог 20. вијека; у пуном партнерству са Представништвом Српске у Србији организовани су Дани Републике Српске, вишекратно у Новом Саду, и по мјестима гдје егзистирају будуће чланице, и много шта мање битно.
Тест заједништва успјешно реализован отворио је врата званичном оснивању Савеза крајишких удружења. Издвојила се надсвијест, ако то не ураде тад доказани ентузијасти и људи са вољом и знањем закопаће се идеја од злата вриједна за сва времена. Јер како је вријеме одмицало све мање је било жеље, наде и моћи за било шта темељније на двосмјерној релацији стари-нови завичај. Људи притиснути теретом остварења личне егзистенције, добрим дијелом још увијек одређени неинтегрисани, млађи у замаху школовања, тражењу афирмације и под утиском нових трендова које традиционалне вриједности не дотичу, све је полако губило боју и снагу и потискивано ка индоленцији и нехају.
И тога 31. маја 2016. врло одважно, са пуном вољом, међусобним повјерењем и циљем скоцкани и утегнути као пред животну представу, сабрани под сводове ,,одлеђене“ Покрајинске скупштине, изразили су своју колективну вољу и то спровели кроз озакоњење, папире и јавно иступање, званично је створен Савез крајишких удружења.
Основна одредница која је на снази од самог иницијала о оснивању и насушној потреби исте провејавала је салом, као што ће и дјеловањем док год Савез постоји, а то је да је рад Савеза изван политике. Сарадња са институцијама је неминовна и једина могућност функционисања али мијешање у политику и припадање странкама не, никада.
Статут Савеза је базиран искључиво на његовању и унапређењу традиције, културе, обичаја и општег живота човјека дошљака који тражи своје мјесто под сунцем са понесеним парчетом неба у мислима. А питања без одговора, наталожених годинама избјеглиштва, је више него мноштво.
Услиједио је цио регистар ређања догађаја које су чланице заједнички износиле и то врло успјешно и посјећено претходних, безмало, 5 година. Савез постаје препознатљив на мапирању организација у обе државе Српској и Србији. Ниједан, иоле, значајнији догађај није се збио да представници Савеза нису добили званични позив и били радо виђени код домаћина. То је истински улило додатно самопоуздање у чланове Управног одбора, који је руководеће тијело и из чијих редова су изабрани предсједник и замјеник предсједника Савеза Крајишника, плус још у органима управљања имамо предсједника скупштине, замјеника предсједника, чланове надзорног одбора, секретара и у најави одређена радна тијела намјенског карактера.
Савез карактеришу 3 важна догађаја у току године, која имају тежину, поруку и дају сам смисао удруживању. Већ 5 година за редом обиљежава се 9. јануар – Дан и слава Републике Српске и то достојно, Свечаном академијом уз присуство бираних званица и реномираних говорника. Затим трећег викенда током маја приређује се културна манифестацију ,,Крајишници у ријечи и слици“. То је тродневна вечерња ревија изворности, прву вече представљају се српски региони кроз писану ријеч, тј. уживо наступи песника, друга вече је посећена ликовности – презентује се поставка у којој су заступљени регионски ликовњаци са критичарима од укуса и бесједницима од смисла. Док треће вече припада древним инструментима: гуслама, гајдама, труби, усној хармоници, фрули, двојницама и изворним пјевачким групама-ојкачког смјера. Све се одвија пред сталним присуством публике уз измамљивање аплауза.
Док је 13.9. сваке године резервисан за обиљежавање Дана сјећања на страдање Срба у 13. Западнокрајишких општина. На Банстолу уз свијеће окупе се Крајишници у Храму Благе Марије и молитвено помену 1664 витеза-мученика који својом главом посвједочише вјеру, Христа и љубав према свом народу. Уз полагање вијенаца крај споменика ,,Крајишка суза“ уз сјету васкрсава и нада у боља времена. Скуп буде пропраћен присуством војног кадра из редова ВРС, ближих сродника од страдалих, свакако божјих посленика – свештеника, представника завичајних организација, пријатељских удружења и друштава која гаје културу сјећања.
Све што Савез ради Светониколајевски веже се нитима за небо, желећи да се формом озбиљности исплива из муља покушаја и површности. Јер, само таква изграђеност јемац је трајања и препознавања од стране виших инстанци. Са предзнањем да држава нема, нити може имати, увид у све сегменте друштвених области и потреба а опет с друге стане појединац не може, ма колико био моћан, ништа да промјене сам, е ту ступа на сцену и долази до изражаја озбиљна организација са испрецизираном мисијом и репутацијом.
Вриједно је истаћи да су велике и мале параде Савеза измамиле позорност и завриједиле позивницу од стране предсједнице Републике Српске, Конгреса Покрета социјалиста, Борачке организације Српске, Удружења Бирач – Дрина, удружења Крушедолска звона, Одбора за заштиту Срба у БиХ, Завичајне заједнице Српских удружења у БиХ, Културног центра Вуковара, удружења Јадовно, Гламочке кромпиријаде, Дана дрварске дрењине, Дражиних дана код Вишеграда и гро биљега диљем српских простора гдје се свијест темељила и бокорила.
За релативно кратко, средњорочно вријеме, од 5 година, показана је снага, карактер, одлучност и пут који се слиједи. Сад је основни императив Савеза, ојачати кадровски и подјелити искуства и знање са млађима тј. приближити их догађајима и направити ситуацију да исти завладају њиховим срцима.
Ранка Срдић Милић
Пројекат СТАЗАМА ЗАВИЧАЈА је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
